Ovde je rođen Sveti Jakov Tumanski: Meštani dugo nisu znali za to, a pogledajte sad

Na mestu rodne kuće Svetog Jakova Tumanskog, u zaseoku Arsovići u Mesnoj zajednici Kušići, na tri i po kilometra od tamošnjeg hotela, osveštan je i postavljen krst, kao i ikona ovog svetitelja.

Kuća u kojoj je rođen kao Radoje Arsović stradala je u požaru, a od nje su ostali samo temelji. Obnova rodne kuće započeta je pre nekoliko godina. Baš na tom mestu podignuta je i kapela, na inicijativu meštana i uz podršku udruženja osnovanog da pomogne ostvarenje ove zamisli.

- Znali smo za ime Radoje Arsović ali nismo znali u kom manastiru je sahranjen, a kad smo čuli da je svetac, onda smo otkrilo, mada smo bili u dilemi da li je on Jakov Tumanski, da li je to naš čovek - priča za infoligu Budimir Arsović. 

 

Kaže da mu je bila čast da prihvati da ustupi deo svog zemljišta da se tu podigne kapela i krst. 

- Moja ideja je bila da pokušamo da obnovimo makar njegovo ognjište, gde je rođen. Potom je pronađen projektanti koji su to isplanirali. Otišao sam sa tim planom da dobijem blagoslav u manastiru Tumane da ovde počnemo da radimo - priča Miloje Tutunović. 

Tamo je, kako kaže, čuo od igumana nešto što mu se duboko urezalo u pamćenje. 

- Rekao mi je da čovek u životu dva puta umire. Meni je to bilo malo čudno, ja sam stariji čovek, ali sam slušao. Tako mi je rekao, da prvi put umre kad kad napušta ovozemaljski život, a drugi put, kad ga zaborave - nastavlja Miloje.  

 

KO JE BIO SVETI JAKOV TUMANSKI

Rođen je kao Radoje Arsović decembra, 1894. godine u selu Kušići kod Ivanjice. Osnovnu i srednju školu završio je u Srbiji. Doktorirao je u Francuskoj iz oblasti filozofije na Sorboni i iz oblasti prava u Monpeljeu. Tokom svetovnog života bavio se i medicinom, pravom i teologijom. Radio je kao službenik diplomatije Kraljevine Jugoslavije u Francuskoj. Od 1929. imenovan je za diplomatskog službenika Kraljevine Jugoslavije u Parizu.

Bio je, navodi se u pojedinim pisanim izvorima, izrazito otmen öovek, koji je svakodnevno  menjao odela. Međutim, kada je odlučio da svoj život posveti Bogu, odelo koje mu je sestra Ivanka bila poklonila ponudio je prvom prosjaku na koga je naišao.

Veliki uticaj na njegov podvižnički put i službu Bogu imao je vladika Nikolaj, pa je Sveti Jakov uz vladiku i započeo svoje podvižavanje u manastiru Žiča. Na svoju doktorsku titulu potpuno je zaboravio. Živeo je vrlo skromno i ćutljivo, išao u pohabanoj odeći i brinuo o stoci pored manastira. Anegdote u vezi sa njegovim podvižničkim životom prepričavale su se van Žiče i Kraljeva. Bio je, kažu, čudotvorac. Sveti Ava Justin Popović zapisao je da je Sveti Jakov predvideo nemačko bombardovanje Beograda i naša stradanja u tom ratu, a da je pred rat vodeći volove upregnute u jarmu po Kraljevu upozoravao narod da ga čeka teška patnja i ropstvo.

U toku rata živeo je u manastiru Ljubostinja, a u februaru 1946. komunisti su ga uhapsili u selu Rabrovu jer je u Požarevcu delio narodu primerke molitve "Oče naš". Od posledica mučenja je preminuo.

Njegove mošti su otkrivene 21. oktobra 2014. godine u manastiru Tumane, gde počivaju pored Svetog Zosima Tumanskog.

Srpska pravoslavna crkva ga je proglasila svecem 24. maja 2017. godine. 

 

BONUS VIDEO