NJENE RUKOTVORINE KRASE AMBASADE ŠIROM SVETA! A evo kako je Evica postala postala "doktor" za ručni rad! (FOTO)

Čudne životne okolnosti svakoga jednom natraju da se bavi nekim poslom a da dotada nije ni svestan koliki talenat poseduje u sebi

Tako je pre 15 godina rođena Gradištanka Evica Đurić (63) interesovanjem za  ručni rad pokazalada da zaista poseduje nešto posebno. Talenat u izradi rukotvorina od prirodnih materijala pretočila je u unikatne komade izuzetne vrednosti. 

Foto: V. Jović

U svojoj kućnoj radionici Evica tka prave pirotske ćilime, izrađuje različite tkanice od koji pravi ukrsne torbice za flaše, mobilne telefone, pastirke torbice autentične za ovo podneblje, odevne unikatne komade odeće u vezu i zlatovezu. Tu se zatiču heklane garniture, štrikani dzemperi, haljine, čarape, jednom rečju sve što se okom vidi i zamisli ova žena može da uradi. Proizvodi domaće radinosti proizašli iz Evičinih ruku danas krase mnoge ambasade kod nas i u  svetu, koje je vrlo često poklanjaju prilikom svojih poseta predstavnici ministarstava Republike Srbije.

Foto: V. Jović

- Moj život je krenuo sasvim drugim tokom kad sam ostala bez posla zatvaranjem fabrike modne galanterije "Moda" Veliko Gradište pre petnaest godina. U trenucima smirivanja i razmišljanja koja je to alternativa koja bi mi zamenila dosadašnje zanimanje, okrenula sam se domaćoj radinosti. Najpre sam heklala, štrikala, vezla... Kasnije sam rešila da svoje interesovanje još sa nečim proširim i usavršim. Pohađala sam kurs tkanja i sasvim dobro savladala veštine na razboju. Polako, sasvim nenametljivo nisam ni bila svesna da je ručna radinost postala moja svakodnevica. Ručni rad  bio je sve više tražen i tada sam shvatila da će ovo biti moja budućnost, od koje  ću moći solidno da živim - kaže Evica.

Foto: V. Jović

S obzirom na to da je gradištanska "Moda" u bivšoj Jugoslaviji slovila za jednu od najpoznatijih fabriika u kojoj se prerađivala koža, njeni modeli su se  prodavali i bili traženi širom zemlje ali i van njenih granica. Modele u kombinaciji sa štrikanim detaljima sve više je ubacivala  modna kreatorka Mirjana Marić, jedno od napoznatijih imena modne industrije tada. U "Modi" je radilo najviše žena koje su svaku njenu zamisao i kreaciju mogle da isprate. Otuda je i Evica Đurić svoju maštovitost i kreativnost ispoljavala još tada. 

Foto: V. Jović

Kasnije, povezivanjem sa Etno mrežom iz Beograda, njeni ručni radovi svoje mesto nalazili su na gotovo svakoj izložbenoj postavci u zemlji ali i inostranstvu. Zahvaljujući Opštini Veliko Gradište danas je ova vredna žena na korišćenje dobila  opremljen izložbeno prodajni prostor u kojem sa još nekoliko članica Udruženja starih umetničkih zanata i domaće radinosti "Jefimija" u svako doba svakome ko ovu varošicu poseti priušti da ponese poneki unikatni komad koji će ga uvek podsećati na ovaj kraj. 

Foto: V. Jović

Tajne ručnog rada nesebično deli sa onima koji to žele, trudeći se posebno oko dece koja često rekretaivnu nastavu provode na Srebrnom jezeru, kako bi im što više približila i upoznala sa veštinama veza, zlatoveza, tkanja. 

Foto: V. Jović

Mnogo je priznanja, dobijenih prvih nagrada, iza ove nadarene žene. Gotovo nijedno kulturno leto u gradu na Dunavu koje karakterišu mnogobrojne manifestacije ne može da prođe bez Evičinih rukotvorina na prodajnim i izložbenim štandovima.Sada već prepoznatljiva svuda, svoj pečat po umću u izradi  unikata domaće radinosti stavila je na svojevrstan načini na turističku mapu ponuda svoje opštine .

Foto: V. Jović

Međutim, jedno od najvrdnijih priznjanja koje ne može kako i sama kaže, da se meri ni sa čim, je njena unučica Lena, kojoj poklanja svu ljubav ovoga sveta. Sa nepune tri godine Lena sve više naklonosti pokazuje prema onome što baka Evica radi, pa se tako umesto uz igračke, sve česće zatiče kako sedi i igra dr za bakinim razbojem za tkanje .