ŠTA SE TO DEŠAVA NA JEZERU ĆELIJE?! Nešto čudno pliva po vodi koju koristi 200.000 ljudi! (VIDEO)

Fotografije navodno zagađenog jezera Ćelije u Rasinskom okrugu pojavile su se prethodnih dana na društvenim mrežama, uz tvrdnju da po jezeru, iz kog se oko 200.000 ljudi snabdeva vodom, plivaju "ulje i masnoća"

Kako se vidi na fotografijama, na vodi se primećuju beličaste mrlje. Krenule su optužbe, da li je zagađenje stiglo iz Blatašnice ili Rasine ili je krivac kanalizacija iz Brusa ili Blaca? Da li su više krivi "stalni" ili vikend pecaroši, vikendaši ili neko treći?

Međutim, iz Vodovoda Kruševac za Telegraf.rs kažu da se uopšte ne radi o zagađenju, već o prirodnoj pojavi.

- Tvrdnja da je u pitanju ulje i masnoća, nije tačna i donekle je maliciozna - kaže za Telegraf.rs Slobodan Grašić, rukovodilac Službe za mikrobiološku analizu kontrole kvaliteta vode u Fabrici vode "Majdevo".

- Vreli vetar iz Sahare, koji je duvao iznad Balkanskog poluostrva, od 15. do 17. maja, pored pustinjskog peska i prašine, iz Maroka i Alžira sa planinskog lanca Atlas doneo je ogromnu količinu polena atlantskog kedra (Cedrus atlantica Endl. Manetti).

Foto: Facebook/vlada foka

To je moglo da se odmah primeti po žutoj boji na rublju koje je sušeno napolju, kao i na automobilima, kaže naš sagovornik.

- S obzirom na to da je spoljašnji omotač polenovog zrna sastavljen od sporopolenina, kopolimera nekoliko masnih jedinjenja, polen se teško kvasi i relativno dugo ostaje na površini vode kad padne na nju. Proces kvašenja je vrlo spor, tako da polen vremenom padne na dno vodenog tela - navodi Grašić.

NA NJEGOVOM DNU JE SKRIVENO BLAGO! Krupajsko vrelo prati legenda obavijena VELOM VLAŠKE MAGIJE

U okviru redovnog monitoringa jezera Ćelije, koje nije prekinuto ni u vreme epidemije korona virusa, Vodovod Kruševac je prilikom ovomesečnog uzorkovanja jezerske vode uočio ovu pojavu 18. maja. Specijalno je uzet i površinski uzorak sa žutom skramom. Mikroskopijom su nađena polenova zrna koja morfološki odgovaraju polenu atlantskog kedra. Analiza uzoraka vode iz Zlatarskog i Vasićkog basena pokazala je da se polen polako kvasi i pada ka dnu.

Na osnovu praćenja jezera Ćelije tokom 35 godina, Vodovod Kruševac, prvi je započeo brigu o svom izvorištu i time postao referenca za sve ostale. Vodovod ima preciznu evidenciju o svim štetnim uticajima na jezerski ekosistem i kvalitet jezerske vode, kaže Slobodan Grašić.

Foto: Facebook/vlada foka

- Što se tiče stalnih ribolovaca i kampera, njihov uticaj na jezero je poguban zbog narušavanja i destrukcije priobalja. Osim toga, na osnovu Rešenja o određivanju zona sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja akumulacije Ćelije i Elaborata o zonama sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja akumulacije Ćelije, kampovanje pored jezera je zabranjeno - navodi Grašić.

Akumulacija Ćelije predstavlja značajni regionalni vodni resurs za snabdevanje pijaćom vodom Rasinskog okruga i od ključnog je značaja za planirano vodosnabdevanje oko 200.000 stanovnika ovog dela Srbije. Formirana je u periodu od 1972. do 1983. godine kao deo zaštitnih mera usmerenih na sprečavanje poplava i zadržavanje nanosa u najveću akumulaciju u Srbiji - „Đerdap".

Ali nije hemijsko zagađenje jedino što preti ovom jezeru. Tu je i smeće koje može da se uzme u ruku. Kako su iz JVP "Srbijavode", inače vlasnika jezera Ćelije, rekli za Telegraf.rs, tokom javnih radova prethodnih godina, prikupi se, u proseku, između 3.000 do 6.000 džakova čvrstog otpada sa vode i obala jezera Ćelije i sanira se više divljih deponija. U jednoj od akcija koje je ovo preduzeće sprovelo sa kruševačkim Vodovodom, prošlog juna, sa površine jezera i njegovog priobalja prikupljeno je oko 250.000 kubika raznog otpada.

MISTERIOZNI OBJEKAT NA JEZERU U SRBIJI IZAZIVA ČUĐENJE Malo ko zna o čemu je reč, a VEOMA JE VAŽAN

Podsetimo, prošle godine je zategnuta velika zavesa na jezeru kako smeće ne bi došlo do fabrike vode. Na taj način sva plastiku koja dolazi iz Brusa, Blaca i okolnih sela zaustavlja se da ne dođe do fabrike vode. Pre dve godine je više od 50 velikih kamiona te plastike uklonjeno sa jezera i od tada svakog proleća se zateže zavesu, rekao je direktor "Srbijavoda" tada.

Toliku količinu đubreta nije ni voda donela, niti je pala sa neba. Za to smo sami krivi.