BIZARAN SRPSKI OBIČAJ ZA KOJI NISTE ČULI! Verovalo se da stari kum NOSI PROKLETSTVO koje izaziva SMRT NOVOROĐENČADI, pa ostavljali bebe NA RASKRSNICI da bi našli NOVE!

Prema narodnom običaju, kada bi u nekoj porodici umirale bebe, verovalo se da stari kum nosi neko prokletstvo koje izaziva smrt novorođenčadi, pa su tražili novog kuma ostavljajući bebu na najprometnijoj raskrsnici

Dete iz porodice u kojoj deca nisu preživela, roditelji bi ostavljali na najprometnijoj raskrsnici. Prva osoba koja bi ga našla i uzela u naručje preuzimala bi kumstvo.

Živomir Marković (67), rođen 12. februara 1953. godine, na pravoslavni praznik Tri Jerarha, prva je beba u Lapovu čiji su majka Javorka i otac Radovan staro kumstvo prekinuli baš na ovaj način.

Pošto su sin Živojin i kćerka Ljiljana preminuli sa nepunih šest meseci, čim se rodilo treće dete, okupali su ga, prepovili i ostavili na raskrsnici kraj benzinske pumpe. Stajali su sa strane i posmatrali ko će da ga nađe.

- Kažu da nije prošlo desetak minuta kada je naišla, sada pokojna, Milica Branković, koja je pošla u dućan. Čim me je uzela, roditelji su joj pritrčali i nazvali je kumom. Ona mi je dala ime Živomir - kaže Živomir.

Ona ga je stavila u jasle da bi ga lizala krava, pa su ga provlačili kroz niti za tkanje i vilicu od kurjaka, koja je proširena da bi dete moglo da prođe kroz nju. Želeli su da ispoštuju sve običaje samo da bi ostao živ. Kako ne bi strahovali za narednu decu, roditelji su odlučili da ostanem jedinac.

Markovići su nastavili da poštuju novo kumstvo, koje traje već tri "kolena". Kad je zašla u neke godine, njegova kuma Milica kumstvo je prenela na unuka Radomira, koji su krstili Živomirove i Daničine sinove Dragana i Ivicu, kao i Draganove sinove Nemanju, Stefana i Aleksandra. U porodici Marković se u poslednjih 300 godina, od Živomirovog pradede Milana, rađali samo sinovi.

Posle Živojina, na raskrsnici su našli Veroljuba Milojkovića. Njegovi roditelji Živana i Bogdan izgubili su dve kćerke i sina, pa su zaključili da stari kum nosi neko prokletstvo. Veroljuba je pronašao Mihailo Mika Mujković, koji je bio poslednji "kum s raskrsnice".

Pokojni Mika je tog 20. oktobra 1957. godine poterao krave na vakcinaciju. Kod spomenika izginulim ruskim vojnicima, na putu Lapovo-Batočina, video je nešto umotano u ćebe. Prišao je, dete je zaplakalo, a on ga je uzeo u naručje.

I taman kad je pomislio da ga odnese svojoj kući, istrčala je Živana i nazvala ga kumom. Nije imao kud. Poveo je krave pravo pred crkvu. Vezao ih je za stub u porti i otišao da krsti dete. Dao mu je ime Veroljub po prijatelju, šefu železničke stanice.

- Majka mi je ovaj događaj ispričala kada sam pošao u školu, ne znam da li treba verovati, ali kako vreme prolazi meni se dešavaju razne nesreće i čuva me neka sila - ističe Veroljub.

To kumstvo je takođe nastavljeno, jer je Mika pre nego što je umro kumstvo predao kćerkama Gorici i Dušici.

Živadinka Žiža Đorđević je drugo dete u porodici pokojnog Momčila i Živke Stanojlovića, ali prvo koje je ostalo živo. NJen brat Dragan preminuo je sa tri meseca. Deda Miloš nije hteo da promeni kuma, ali ga je zamolio da detetu podari ime "na život". Živadinka je preživela, a posle nje rođena je i Ljiljana.

- Neka sila, ipak, postoji. Moj pradeda Dragutin Stanojlović, ubrzo po završetku Prvog svetskog rata, našao je dete u šiblju i ta porodica ga je okumila, ali rađana su ženska deca, koja nisu mogla da nastave tradiciju - seća se Živadinka.