(FOTO/VIDEO) NJEGOV ŽIVOT JE BREG I POSETIOCI IZ CELOG SVETA: Bosonog je ostvario je svoj san, u srcu Đerdapske klisure ON JE NEZAOBILAZAN!

Živorad Stefanović (69) zvani Bosonog, svoj život je posvetio kako i sam kaže najlepšem mestu na svetu, bez kojeg ne može da zamisli ni minut svog postojanja

Kapetan Mišin breg, Etno kompleks kojeg je porodica Stefanović godinama stvarala kako bi postao ovo što je danas, prava oaza mira, tišine, uživanja u prirodnim lepotama ovoga kraja, etno kuhinji po tradicionalnoj vlaškoj recepturi nalazi se na svega šest kilomerata od Donjeg Milanovca.

Smešten u samom srcu Đerdapske klisure, na nadmorskoj visini blizu 200 metara, najviše tačke sa koje se najlepši pogledn pruža na Dunav, na Srpsko more, kako ga posetioci popularno nazivaju.

Foto: V.J.

Ovaj današnji takozvani ,,Žikin grad,, u svom okrilju ima galeriju pod vedrim nebom nazvana ,,Čovek, drvo kamen,, od preko 400 drvenih i kamenih skulptura koje Žika vredno sakupljao u obližnjim šumama i obali na kojoj su ih vode Dunava nanele. Svaka je uz malu ručnu
intervenciju iz Žikine vizure, dobila naziv i pronašla pravo mesto na ovom imanju.

Ni svoj nadimak nije dobio bez razloga, kao što i u njegovom životu ništa nije slučajno već sve ima smisla i razloga zašto je to tako. Iz sećanja na teško i siromašno detinjstvo kako i sam kaže, kada im je nakon rata u teškim vremenima izgorela kuća, osećaj beznadežnosti i bespomoćnosti majke koja je ostala sama sa decom bez igde ičega, skupljajući ih pod svoje skute pod starom kruškom i pod vedrim nebom, duboko je ostavilo traga u ovom čoveku.

-,,Ta slika mi je urezana u pamćenje za ceo život. Ostali smo bez igde ičega i iz tog razloga uvek od ranog proleća do kasne jeseni kao u detinjstvu hodam bos. Tako crpim pozitivnu enrgiju za skulpture, za moje stvaralaštvo.

Foto: V.J.

Otuda sam dobio i s ponosom nosim svoj nadimak, Bosonog, po kome sam prepoznatljiv. Moj život je ovaj breg , i bez njega mi je život nezamisliv. Imperativ mi nikada u životu nije bio novac, jer on uglavnom donosi nesreću, već moji posetioci koji dolaze sa različitih strana sveta, među kojima imam prijatelja za ceo život .

Iz tog razloga mogu reći da sam najbogatiji čovek...Jer kada pored male Jane iz Rusije, prijatelja iz Kine, mog prijatelja Kajla Skota nekadašnjeg ambasadora Amerike koji mi je dolazio nekoliko puta, Volframa Masa nekadašnjeg ambasadora Nemačke, Picera Langera , direktora Akademije u Ulmu i još mnogo njih iz naše zemlje i okruženja, kažete da i dan danas zovu i pitaju da li smo dobro, nema većeg bogatstva , ističe Živorad Stefanović koji je od ovog mesta zasigurno napravio najlepšu turističku destinaciju u Istočnoj Srbiji.

Na njegovom velelepnom imanju koje svakodnevno u proseku obiđe preko stotinu posetilaca, pored uživanja u samom ambijentu, gosti u opuštenoj domaćoj atmosferi uživaju u specifičnim gurmanlucima ovoga kraja koji se služe na takozvanoj Mišinoj sofri.

Foto: V.J.

Dobordošlica se uvek poželi uz čašicu medovače, a onda sledi uživanje u najlepšem pogledu na Dunav sa vrha brega , razgledanju autentičnog etno okruženja, potpuno prirodnogt onakvog kako ga je sama priroda nametnula. Uz to posebno mesto na imanju svakakom ima Muzej vina otvoren 2013. godine čija zbirka broji bezmalo 1000 boca najrazličitijih sorti donetih iz svih krajeva sveta.

Foto: V.J.

,,- Ovaj Muzej ima svoju specifičnost. Svako ko prvi put poseti Kapetan Mišin breg , Muzej uslovno rečeno razgleda bez ikakvih obaveza. Drugi put kada dođe gost ulaz ,,plaća,, tako što donese bocu vina, za koju dobije magnet, suvenir za uspomenu a boca dobija svoj broj i svoje mesto u Muzeju, kaže kroz osmeh ovaj simpatičan čovek koji je uvek raspoložen da svakome gostu ispriča po koju dobru priču o kulturi i tradiciji ovoga kraja, koga krase đerdapska kuhinja i način pripremanja i
starih jela Istočne Srbije.

Ume Žika da predoči sve njihove tajne znatiželjnim pripadnicama lepšeg pola , koje bi vrlo rado želele da se okušaju u kulinarskom umeću pravljenja prave vlaške pogače, a usput i da čuju i saznaju što šta o nekadašnjem đerdapskom kavijeru. Retko ko se danas i iz ovih krajeva seća koliko je nekada bio crni đerdapski kavijer na ceni, koji se služio na evropskim trpezama i koliko je tadašnja država Srbija oprihodovala od njegovog izvoza.

Foto: V.J.

Uz to su i neizostavne priče o čuvenom Miši Anastasijeviću, čoveku po kojem je i ovo mesto dobilo ime, dobrotvoru i nekada najbogatijem čoveku toga doba, koji potiče iz nekadašnjeg Poreča današnjeg Donjeg Milanovca.

Žika nikada ne izostavlja da je djak takozvane Kumrovačke škole i veliki Titoista koji je kako kaže, davno naučio da ceni prave vrednosti.

Pa je tako za vreme korona virusa, osetio potrebu da se na neki način zahvali i oduži herojima koji su se najviše borili za svaki život bez razlike. Zdravstvenim radnicima, policiji, vojsci, volonterima...

Foto: V.J.

Tako je došao na ideju da napravi galeriju od 50 drvenih skulptura, koju je simbolično nazvao ,,Moj aplauz herojima Srbije,, posvećenu pre svega Srpskom a potom i Kineskom i Ruskom narodu .

Današnji kako neko reče ,,Žikin grad,, jedno je od najlepših mesta koje niko koga put nanese u ove krajeve ne zaobilazi. Ovaj vredan čovek napravio je pravi raj na zemlji uz pomoć znanja stečenog tokom 46 godina dugog staža vezanog za turizam i ljubavi prema prirodi i njenim
bogatstvima koje je na pravi način umeo da upotrebi.

Uz sve ovo neizostavnu pomoć i podršku dobija od porodice, koja mu je kao i na samim počecima pa do dana današnjeg glavna pokretačka snaga.