ŠUCA JE MAGARAC KUPLJEN ZA DŽEPARAC: Na leđima nosi svoj krst, prava je atrakcija sela, BENJAMIN JE NJEGOV PONOSNI VLASNIK I DRUG!

Da je ovo priča iz nekog planinskog predela u Srbiji, ne bi uopšte bila neobična, ali budući da je iz sela u ravnom Banatu koje je godinama bez konja i magaraca, pa ako još tome pridodamo da je u pitanju osnovac, svakako je jedinstvena

Naime, četrnaestogodišnjak Benjamin Erdeg iz Banatske Topole kod Kikinde, ostvario je neobičnu želju i kupio od svog džeparca, ni manje, ni više, nego magarca kojem je nadenuo ime Šuca.

Foto: V.N./privatna arhiva

Magarac Šuca postao je prava zvezda nakon što ga je dečak Benjamin iz sela Banatska Topola kupio u susednom Vincaidu za 20. 000 dinara i doveo ga na porodičnu farmu. Brižljivo je štedeo tri godine od džeparca da bi trogodišnji Šuca danas trčkarao po selu i bio prava atrakciju među decom. Priča  Benjamin kako je, kao i kod svake druge životinje, važna stalna briga o magarcima, redovno četkanje, hranjenje, a zanimljivo je da magarci jedu sve, ali Šuca ima omiljenu hranu.

- Šuca je veoma miran magarac. Jede zob, kukuruz i seno, a poslastica mu je hleb i šećer. Sluša me i ne grize. Sme da izađe kad poželi, da trči, dobije i omiljeni „slatkiš“. Deca ga obožavaju, vole da se voze malim karucama po selu sa Šucom-kaže Benjamin.

Isprva su se dečakovi roditelji protivili sinovljevoj neobičnoj želji za današnje vreme, kada je uobičajeno da se traže novi tableti ili najmoderniji mobilni telefoni, ali je Benjaminova iskrena ljubav prema životinjama ipak nadjačala tu zabranu. Krišom je kupio svog ljubimca i stavio roditelje pred svršen čin.

Foto: V.N./privatna arhiva

- Doveo sam ga do kapije, ali sam prethodno morao da obećam da ću popraviti uspeh u školi i
tada je magare ušetalo u naše dvorište. Sada su ga svi prihvatili i zavoleli-kaže Šucin ponosni
vlasnik koji na porodičnoj farmi zajedno s braćom pomaže u gajenju goveda, koza, mangulica, pataka i zečeva. Njegovo magare samo je njegova briga. Pomognu mu roditelji, uskoče da ga nahrane kad on ne stigne, kad mora u školu i slično, ali on brine o svemu.

- Hoću da upišem srednju veterinarsku školu i završim veterinu, ali mi je želja da živim na selu i tu ću se svakako vratiti-planovi su ovog dečaka.

On demantuje uverenje koje postoji u našem narodu da su magarci glupe životinje. Prema Benjaminu, izraz „glup/a si k’o magarac“ koriste samo oni koji nikada nisu ni prišli ovoj životinji.

Foto: V.N./privatna arhiva

- Šuca je veoma inteligentan i pametan magarac, izuzetno je radoznao. Magarci nisu glupi. To
je pogrešna tvrdnja. Čak su pametniji od nekih drugih životinja. Ponosan sam što ga imam i dok budem mogao, brinuću se o njemu-tvrdi ovaj četrnaestogodišnjak.

Magarac je od pamtiveka čovekov prijatelj, još od vremena dok je na njemu jahao Isus, zbog čega se smatra svetom životinjom. Svaki na sebi ima krst koji je jasno vidljiv. I na malom Šuci, iako je taman, krst se jasno vidi. Tako u banatskom selu živi magarac Šuca uz svog ponosnog
vlasnika i druga.