(FOTO) OVAKAV JE ŽIVOT SRBA U ENKLAVAMA NA KiM: Zabrana kretanja za njih nije novost, IZOLOVANI SU I BEZ KORONE!

“Izolacija” u srpskim enklavama na Kosovu i Metohiji, neretko i “zabrana kretanja” nisu novina koju je donela korona

Ova godina je zbog nje samo formalizovala stanje života Srba u enklavama i učinila im ionako težak život, još težim. Iz godine u godinu, bršljen i pavit prekrivaju urušena i zapuštena srpska ognjišta, a umesto njih niču velelepne građevine, uglavnom albanskih gasterbajtera, građene u zapadnom stilu, u kojima niko ne boravi, ali velike kuće i vile su svojevrsni statusni simbol.

U selima podno Novog Brda živi dosta Srba, ali u pojedinim mahalama i zaseocima ima tek po nekoliko domaćinstava, neretko u mahali postoji samo jedna kuća. U Trničevcu je izvor poznatiji kao „Pet čepa“, gde iz pet vodenih žila izvire hladna voda.

Foto: S.T.

Jedan od ovdašnjih meštana priča kako je ovde ranije bilo mnogo više ljudi.

- Nekada sam radio u rudniku „Novo Brdo“, sad čekam penziju. Imamo imanje, živimo od poljoprivrede, ali je teško za mlade, jer nemaju nikakvog izbora. Oni odlaze, jedan po jedan, a mi ostajemo. Poslednjih godina smo sa svih strana okruženi Albancima, ali nije bilo nikakvih incidenata - priča jedan od meštana Trničevca koji je došao da zahvati vodu sa „Pet čepa“.

Koji kilometar odatle, južno ka Gnjilanu, nalazi se selo Gornji Makreš. U jednoj od njegovih mahala, samo je jedno srpsko domaćinstvo u kome živi porodica Aleksić. Momčilo Aleksić (67) nekada je radio kao sekretar u školi u Novom Brdu. Sada je u penziji.

Foto: S.T.

Iako su okruženi komšijama Albancima, priča, da nemaju nikakvih problema.

- Nema ovde prodavnica u blizini, ali ni drugih sadržaja. U Novom Brdu je sedište opštine, škola, dom zdravlja, nema javnog prevoza. Prosto smo I bez korone izolovani. Poslednjih godina, tu u okolini grade se restorani, vikendice i odmarališta, ali to je za neki drugi svet - dodaje Aleksić. Njegov sin Nikola Aleksić(27), profesor je fizičkog, ali kaže da nema posla u struci.

- Nema ovde mnogo mladih, a i sam teren je brdsko - planinski, teško se živi. Sa prijateljima idem u Gračanicu, Gnjilane i Prištinu. Ako ne budem našao neki posao, verovatno ću otići u inostranstvo da tamo potražim sreću - kaže Nikola.

Sa druge strane, svetli primer ostanka Srba na Kosovu i Metohiji je selo Bostane koje je administrativni centar opštine Novo Brdo. Prvi put se u istorijskim zapisima pominje 1432. godine i nalazi se nedaleko od srednjovekovnog grada tvrđave Novo Brdo.

Foto: S.T.

Nakon rata 1999. Godine, većina Srba nije napuštala Bostane, tako da u njemu sada živi oko 500 ljudi. Bave se uglavnom poljoprivredom. Na ostacima stare crkve, koju su Turci srušili, sredinom 19 veka podignuta je nova crkva posvećena Presvetoj Bogorodici.

Patrijarh Pavle kao episkop raško-prizrenski posebno se potrudio da se crkva rekonstruiše i ne padne. Crkvena opština novobrdska Eparhije raško-prizrenske i kosovsko- metohijske uputila je poziv blagočestivom narodu i svima ljudima dobre volje, da pomognu u freskopisanju hrama Uspenja Presvete Bogorodice u Bostanu.

Pretprošle godine počeli smo sa živopisom i uz pomoć Božiju i vašu završili jednu četvrtinu hrama.
Molimo se Presvetoj Bogorodici da zajedno u slavu Božiju, završimo ovo bogougodno delo.

Foto: S.T.

Van enklava, većina gradova na Kosovu i Metohiji iz kojih su otišli Srbi, Turci i drugi, i koji su sada multietnički, izgubili su dušu, šmek i lepotu od pre rata.

Jesu dosta obnovljeni i izgrađeni, ali su bez nekog istinskog i smislenog života, koji se ranije ogledao kroz čaršije, trgovinu, kafanski život, pesmu i međusobna druženja svih koji su ovde živeli.