ČUDESNIM MOĆIMA ISCELIO JE MNOGE BOLESNE! Danas je Sveti apostol Andrej Prvozvani, evo šta NE SME da se radi!

Srpska pravoslavna crkva proslavlja Svetog Andreja, prvog sledbenika Hristovog. Postradao je na krstu, zbog odanosti novozavetnoj veri. Slavi se kao krsna slava

Kao prvi Hristov apostol nazvan prvozvani, Sveti Andrej bio je stariji brat Svetog apostola Petra i učenik Svetog Jovana Krstitelja.

Bio je apostol Carigrada i Rusije, patron ruskog carstva i doma Romanovih. 

Jevanđelje je propovedao u Vizantiji i Trakiji, u dunavskim zemljama, a potom u Rusiji i oko Crnog mora, u Epiru, Grčkoj i Peloponezu. Tu je i stradao, razapet na kosom krstu, dok je propovedao hrišćanstvo okupljenom narodu i molio se Bogu sve do smrti.

Svojim čudesnim moćima iscelio je mnoge bolesne, među kojima i ženu carskog namesnika u gradu Patri, koju podiže iz postelje, te je ona prihvatila hrišćansku veru. Zbog toga se silno razgnevio namesnik Eteata i naredio da se Sveti Andrej razapne na krst i izbode kopljima, što je i učinjeno. Ali ni tada nije odustao Sveti Andrej, već je tako ranjen i izmučen i sa krsta delio narodu korisne pouke, propovedavši veru hrišćansku. Usrdno se moleći Bogu, svoju dušu mu je predao u 62. godini.

Kako je za života isceljivao uboge i bolesne, tako je nastavljeno i nakon njegove smrti delovanje njegovih čudesnih moštiju, kažu predanja. Svetiteljeva glava sad se nalazi u Rimu, a jedna ruka u Moskvi.

Slavi se kao krsna slava, zbog božićnjeg posta, uvek sa posnom trpezom, ove godine svedeno, uz primenu epidemijskih mera. Slava je beogradske opštine Voždovac.

Foto: www.spc.rs

Svetog Andreja Prvozvanog kao svog zaštitnika proslavlja i dom Karađorđevića.

Porodica Karađorđević ovaj praznik obeležava od vremena Prvog srpskog ustanka, a uveo ga je vožd Karađorđe koji se zavetovao svetom Andreju 1806. godine, posle oslobođenja Beograda od turske vlasti.

Prema narodnim verovanjima, Sveti Andrej razgovara sa velikim životinjama i smatra se njihovim zaštitnikom. S njima razgovara, a one su mu pokorne.

Nekada su mečkari slavili Andrijevdan, verujući da ovaj svetac kroti medvede kao pse, a da svetom putuje jašući na ovoj zveri.

Uoči Andrejevog dana, kuvao se kukuruz za medvede, ili poseban kolač - mečkina pobojnica, kojim se tobože zavezivala čeljust medvedu, da ne kolje stoku. U istočnoj Srbiji dan Svetog Andreje naziva se i Mečkin dan.

Po planinskim selima običaj je da mečkinu pobojnicu, deca rano odnesu na "mečkina mesta", da medvedi ne kolju stoku. Veruje se da na taj dan medvedi ne čine štetu i ne diraju ljude, i da zato tada ne valja ići u lov na njih.

Za ovaj dan su vezane i mnoge zabrane: u Šumadiji se ne štavi koža, niti se bilo šta sa njom radi, a u Homolju ne radi se ništa sa odećom - da je mečke ne bi pocepale. Zbog toga ni danas, u "moderna vremena" ne bi trebalo prati, peglati, ušivati, niti raditi bilo šta sa odećom.

Vodeničari skupljaju priloge u brašnu, od koga prave "hleb za mečku", za koji tvrde da ostaje svež godinu dana.