VESIĆ REŠIO DEŽULOVIĆA: KONAČNO JE SHVATIO - JEDINI NAČIN DA USPE U HRVATSKOJ JE DA PLJUNE PO BEOGRADU I SRBIJI!

Pišući odgovor Dežuloviću znao sam da nije pravedno ovog duhovnog provincijalca i prostaka staviti u isti red sa stanovnicima Beograda Tinom Ujevićem, Antunom Gustavom Matošem, Gustavom Krklecom ili Ivanom Meštrovićem. Nije zaslužio ni društvo Džonija Štulića. Ni Splićanina Dina Dvornika, koji je prvi koncert održao baš u Beogradu, napisao je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić na Fejsbuku

 

Dežulovićev odgovor je nekako idiotski. Niko od Dežulovića ne traži da voli Beograd. On Beograd iskreno mrzi, sa strašću Ežena de Rastinjaka koji u Balzakovom romanu ”Čiča Gorio” gleda sa uzvišice groblja na Pariz i uzvikuje: ”A sada je na nas dvoje red!“ 

Niko mu ne zabranjuje da piše o Beogradu. Bolesno je da sebe poredi sa nobelovcem Peterom Handkeom koji iskreno voli i Beograd, i Srbiju. I koji je bio spreman da plati cenu podrške Srbiji. Kao što Dežulović sada naplaćuje pljuvanje po Beogradu i Srbiji. Ali, to je oprobani recept da uspeš i zaradiš u Hrvatskoj. Shvatio je to konačno Dežulović.

Ono na šta Dežulović nema pravo je da jednog od najvećih srpskih vladara, u Srbiji, naziva baronom Minhauzenom. Bar ne u Srbiji. To je ruganje ne samo našem narodu već i istoriji. Nazivajući Stefana Nemanju Minhauzenom on kaže da je srpska istorija laž. Dakle, po Dežuloviću srpska istorija ne postoji za razliku od “velike hrvatske istorije”. Srbija nema istoriju ali je kako nas uči Dežulović ima Hrvatska kojom od početka 12. veka gospodare vladari, “Nemanjići i Imanjići” ali stranci. Razni Arpadovići, Anžujci, Habzburzi, Jagelonci pa sve do nesrećnog Tomislava Drugog koga je postavio Ante Pavelić u dogovoru sa Musolinijem i italijanskom kućom Savoja vladali su Hrvatskom. Dakle, slobodno Dežuloviću podižite spomenike svojim vladarima, “Nemanjićima i Imanjićima”, samo što je problem što nisu bili Hrvati. Kakav god spomenik da podignete svojim stranim vladarima mi se skulpturi nećemo rugati onako kako se vi rugate Stefanu Nemanji. 

 

 

Čuli smo od Dežulovića da je Beograd bio velegrad a onda su ga poseljačili i uništili Momo Kapor i Bora Đorđević!? Eto konačno smo saznali ko je kriv što je Beograd srpski grad a gledajući očima Dežulovića to znači ”seljački”. Jer oni u Hrvatskoj tako doživljavaju Srbe, kao seljake na traktorima po kojima još treba bacati ili bombe ili fekalije, kako je kome volja. I to nam kaže, čovek u čijem gradu, koji je inače velegrad za razliku od beogradskog sela, još postoji zloglasni objekat koji se zove ”Lora”, stravičan logor za Srbe u kojem su mučeni i ubijani. 

Problem za Dežulovića je što će Beograd uvek biti velegrad. Koliko god ga vi mrzeli, kao i ljude koji žive u njemu. Osim onih pedesetak do sto ljudi koji vam aplaudiraju kada vređate grad u kome žive. Zašto je Beograd tako veliki? Ne znam kako da vam objasnim. To vam je kao sa romanima ”ozloglašenog pisca koji je poseljačio Beograd”, kako Dežulović kaže, Momom Kaporom. Kada je napisao trilogiju o Sarajevu (Čuvar adrese, Poslednji let za Sarajevo i Hroniku izgubljenog grada), koja je inače zabranjena u tom gradu, jedan švercer je prokrijumčario te knjige na buvljak. ”Šta će vam to đubre”, pitala ga je jedna starija gospođa? ”A šta ćete, gospođo, traži se”, odgovori joj prodavac.

E tako ti je moj Dežuloviću sa Beogradom. Šta da radimo, traži se!