ZA OPLENAČKE VINOGRADARE UVEK IMA POSLA: Tradicija se prenosila s kolena na koleno, nema kuće bez ČOKOTA VINOVE LOZE?!

Pogodna umereno kontinentalna klima pravilnih temperaturnih kolebanja i specifična konfiguracija terena uglavnom istočne i jugoistočne ekspozicije pogodovale su da se najstariji žitelji ovog kraja opredele za uzgajanje sortnih loza

Tradicija uzgoja vinove loze prenosila se s kolena na koleno pa gotovo da nema domaćinstva gde nema bar jedan čokot vinove loze. S toga ne čudi što u oplenačkom kraju važi poslovica “Ko hoće da radi, vinograd neka sadi”.

„Za vinogradare nema  odmora, u vinogradu ili u podrumu radi se skoro cele godine. Pre par dana je završena prerada, nastavlja se intenzivan posao u podrumu. Za mesec dana krećemo u rezidbu, zatim nakon toga ide sledeća operacija to je izvlačenje loze koja je ujedno i najteža operacija jer zahteva veliko fizičko angažovanje.

Foto: Toppress

Kada smo to završili, kreće vegetacija, pa se obavlja proreda loze koja je najvažnija, nakon nje se radi defolijacija, odnosno skidanje lista  u zoni grožđa. Potom pred berbu ponovo proreda grožđa ukoliko je potrebno da bi došli na neki prinos od oko kilogram grožđa po čokotu, što zadovoljava naše potrebe i kvalitet“, kaže za TopPres, Nemanja Arsenijević, vinogradar iz Vinče.

Arsenijević ističe da su u ovoj sezoni ostvarili prinose od 800 do 900 grama po čokotu. Njegovi zasadi su na nadmorskoj visini od oko 330 metara, što je prosek za ovaj kraj.

Foto: Toppress

„Svi naši vinogradi se nalaze na različitim lokacijama i na različitim tipovima zemljišta tako da dobijamo grožđe koje u sebi sadrži dosta različitih aroma“, kaže ovaj vinogradar.

Vinogradarska proizvodnja može doneti berićet, godišnje se u proseku od proizvodnje vina može zaraditi između 50 i 60 hiljada evra, kažu poznavaoci vinogradarstva. Uprkos dobrom prihodu, početna ulaganja su visoka, a zarada se ne može očekivati prvih nekoliko godina.

Foto: Toppress

Ovo je posao u kome je obrt novca jako spor, prvo se čeka grožđe da stigne na rod pa potom vino, pa naplata. Vinsko tržište u Srbiji  je još uvek nedovoljno razvijeno,  potrošnja vina po glavi stanovnika je niska. Imamo odličan kvalitet, sve više vinarija se otvara i sve rade na kvalitetu tako da je ovo posao za naredne generacije koje će osetiti ekonomsku korist od našeg rada“, mišljenja je Arsenijević.