BOMBONDŽIJA SAM TIM SE DIČIM: Ovako je Mirjana iz Kikinde slatkim zanatom POBEDILA NEZAPOSLENOST /FOTO/

Kada je ostala bez posla pre 20 godina, Mirjana Cvitanović (58) iz Kikinde nije mnogo razmišljala čime će se dalje baviti u životu, pa je nakon izučavanja bombondžijskog zanata pokrenula sopstvenu proizvodnju u kojoj je već punih 10 godina.

Vašari, slave i razne manifestacije, ni danas, kao i pre stotinu godina ne mogu da se zamisle bez tvrdih i mekih poslastica: svilenih i gumenih bombona, krompir šećera, želea, ćeten alvi, kandiranih jabuka, kretoša, lizalica, lula...

Stari bombondžijski zanat u Kikindi nije zamro, naprotiv, među njih stotinak koji ručno proizvode poslastice, našla se i Mirjana Cvitanović, iz čije firme „Medan“ već 10 godina izlaze slatki proizvodi u velikom broju ukusa i oblika.

Foto: V.N.

- Pre 20 godina ostala sam bez posla u kikindskoj „Grafici“ gde sam radila kao službenik. Bila sam u najboljim godinama, puna snage i elana, a onda je to prekinuto. Nisam sedela skrštenih ruku, morala sam nečim da se bavim i odlučila sam da se oprobam u onome što volim. Najpre sam radila kod privatnika gde sam izučila zanat, a danas imam i svoju proizvodnju-seća se Mirjana svojih početaka.

U zanatskoj radionici nije sama. Pomažu joj ćerka i zet, ali i suprug koji je u penziji. Sve proizvode prave ručno, a jedino za šare kojima se ukrašavaju svilene bombone postoji posebna mašina.

- Robu prodajemo na vašarima i manifestacijama svugde po Srbiji gde smo redovni gosti. Prošle godine se manje radilo zbog korone, jer nije bilo okupljanja. Svakog dana smo na pijaci gde imamo tezgu sa našim proizvodima. Poznaju nas ljudi, pa prodajemo i od kuće-priča Mirjana. Stari zanat ima i stare recepte koji datiraju daleko u prošlosti, a neki od njih imaju i sto godina dugu tradiciju.

Foto: V.N.

Uprkos velikoj konkurenciji sa industrijski proizvedenim slatkišima kojima su preplavljene prodavnice, bombondžijski zanat, ipak, opstaje. Razlog za to bombondžije vide u svežoj sirovini sa minimalnim procentom hemije i „na oko“ primamjivom retro stilu koji se čak i u poznatim trgovinskim lancima vratio na velika vrata u staklenim teglama, gde se prodaju i na grame.

- Ima puno ljudi koji poštuju, vole i kupuju ručno pravljenje poslastice koje su domaće i prirodno izrađene, nemaju puno hemije-potvrđuje naša sagovornica.

Foto: V.N.

Ljubav prema proizvodnji slatkiša pokrenula je ovu Kikinđanku da pred novogodišnje i božićne praznike proširi asortiman proizvoda. Zajedno sa ćerkom pravi maštovito ukrašene zimske kućice od medenjaka, pa ne mora da brine za naslednika u ovom poslom.