ONI SU PRAVE NADE GUSANIJADE: Davor i Vujadin naslednici su guščarskog trona, to što je njima uspelo JOŠ SE NIKAD NIJE DESILO/FOTO/

Mlađani Davor Ladičorbić (12) i Vujadin Miščević (13) najveće su otkovenje 35. Svetskog prvenstva u nadmetanju guskova u Mokrinu, jer su njihovi favoriti u nedelju pobedili u dve uzrasne kategorije, jednogodaca, odnosno dvogodaca, a to se, kažu mokrinski horiničari, nikada nije desilo

Priča kaže da su sa prvim Mokrinčanima koji su se doselili stigle i guske, a sa njima i strah od
guskovog kljuna koji zna dobro da uštine.

- Detetu u banatskom selu, u ravnici, najstrašnija životinja nije konj. Najstrašnija je gusak, govorio je Mokrinčanin Raša Popov.

Foto: V.N.

Ne važi ova čika Rašina maksima za Davora i Vujadina. Još se pripoveda po mokirnskim sokacima kako su ova dva derana trijumfovala sa svojim guskovima, „Drobijem“ i „Mekanim“ i tako upisali novu stranicu u 35 godina dugoj „Gusanijadi“.

Čvakali su se kljunovima i šopali krilima beli gladijatori sa ljutim rivalima, dok ih nisu nadjačali i otpratili u guščarsku istoriju. Kako li je bilo tek Željku Radakoviću, inače vlasniku prošlogodišnjeg šampiona seniora, kada je njegovog ljubimca isprašio Ladičorbićev „Drobi“, samo on zna. Za 12 godišnjeg Davora, bio je to početak uspešne guščarske karijere.

Foto: V.N.

- Već četri godine se bavim guščarstvom. „Drobija“ sam svakog dana šetao po sat vremena, tako da je imao dobru kondiciju, što je i pokazao-navodi svetski prvak u kategoriji jednogodaca-Nameravam da mog šampiona 2022. godine malo odmorim, a tek sledeće ću ga ozbljno pripremati za finale u senioskoj konkurenciji.

Ime „Drobi“ mu je moj deda nadenuo, a ljubav prem guskovima nasledio sam od jednog porodičnog prijatelja koji me je uveo u tajne guščarstva-kaže Davor.

Foto: V.N.

Gusak „Mekani“ pokazao je da potpuna suprotnost svom imenu, a njegov vlasnik Vujadin Miščević već četiri godine pobeđuje u mlađim ligama šampionata.

-Zove se „Mekani“ jer u borbi često pada, mekan je-objašnjava prvak u ligi dvogodišnjaka koji već četiri godine ima pobedničkog guska- Puno mi znači i srećan sam današnjom pobedom. Guščarstvo sam zavoleo pored brata i tako je sve počelo-priča Vujadin.

Da dvojica dečaka pobede u obe lige, nikada se nije desilo, kažu mokrinski hroničari koji od samog početka 1986. godine pomno prate i verno zapisuju događanja na „beloj koridi“.

Foto: V.N.

-Njihova pobeda je za sve nas poseban podstrek. Naše udruženje ima oko 80 članova, a 20-tak od njih su mladi koji su okupirani pripremom za prvenstvo i vidimo da to daje rezultate-dva dečaka
šampiona. To se da sada nikada nije desilo-kaže Živica Terzić, predsednik Udruženja „Belo Pero“ koje je organizator takmičenja.

Pored ovakvih naslednika, Mokrin zna da će najneobičnije svetsko takmičanje poslednje nedelje
februara trajati sigurno još 100 godina, a verovatno i duže. Na kraju guščijih dvoboja niko nije
apsolutni gubitnik. Gusak odlazi nepovređen, a slomljen ponos i po neko otpalo pero sve je što je izgubio.

I guske imaju pravila

 

Prvo i najvažnije pravilo „bele koride“ jeste da se nadmetanje uvek održava na pola puta između kuća vlasnika guskova. Borba bez podrške je nezamisliva, pa tako i guskovima bez gusaka. Jedan gusak u svom jatu može imati najviše četiri guske. Kada dođe do nadmetanja, najdraža guska je i najveći oslonac.

Foto: V.N.

- Ne tako retko dešavalo se da gusak bude na ivici da odustane, a da mu njegova lepša polovina uz „milozvuk“ pojača adrenalin i na kraju čak i da pobedi, ,,šapnuvši” mu da podstrek da nastavi nadmetanje. Možda je neverovatno kada se to kaže, ali je još neverovatnije videti da je i u guščijem životu dosta sličnosti sa čovekovim, priča Terzić o odnosima koji vladaju među belim musketarima.

Pobednicima nagrade

Jovica Perišić Blažić, Mokrinčanin koji živi u Americi, svake godine je darodavac pobednicima
u iznosu od 500 dolara ili 400 evra. Davoru i Vujadinu pripalo je po 50 evra i vredne nagrade,
dok je za Miloša Kovačića čiji je senior „Živa“ novi šampion, namenjeno 150 evra.