KIKINDA DOBIJA ZELENI ŠTIT! Sa 15.500 sadnica hrasta menja se zelena slika na severu Banata/FOTO/

Vetrozaštitni pojas koji čini 15.500 sadnica hrasta lužnjaka, posađen je na potezu nekategorisanog puta Mokrin-Padej. Sadnice su dobijene na prošlogodišnjem konkursu Ministarstva za zaštitu životne sredine, u iznosu od 12, 4 miliona dinara, uz učešće i Grada Kikinde.

Sumorna zelena slika na severu Banata počinje da se menja. Uprkos epidemijskoj situaciji koja je prethodne godine odložila realizaciju sadnje vetrozaštitnog pojasa od Mokrina prema Padeju, taj posao je konačno priveden kraju.

Foto: V.N.

- Sada je na 12 hektara posađeno 15.500 sadnica hrasta lužnjaka. Sredstva smo dobili na prošlogodišnjem konkursu Ministarstva za zaštitu životne sredine u iznosu od 12 miliona i 400 hiljada dinara, koje nas podržava dugo podržava. Ove godine u planu je da konkurišemo za sadnju 9000 sadnica vetrozaštitnog pojasa od Mokrina do fazanerije „Mlaka“-rekao je Stevan Iličić, član Gradskog veća zadužen za ekologiju.

Foto: V.N.

Kikinda se ubraja u najobešumljenije opštine u Vojvodini sa svega nešto više od 1 odsto. Dudododišnji negativni trend niske pošumljenosti nemoguće je promeniti „preko noći“, jer su za poboljšanje zelene slike potrebne decenije mukotrpnog rada.

Foto: V.N.

- Sadnice hrasta sporije rastu, ali je dobro i kvalitetno drvo. Odžavaćemo ga naredne dve godine, a to podrazumeva međurednu negu, radi spečavanja rasta korova i trave i ono što je najvažnije, to je njihovo zalivanje. Obavljaćemo ga tokom letnjih meseci kada je temperatura visoka i ima manje
padavina-20 litara vode po sadnici, dva do tri puta u toku sezone-kaže Radivoj Lagundžin iz rasadnika „Vikumak“ kome je poveren posao sadnje i održavanja.

Značaj vetrozaštitnih pojaseva je višestruk, a korist od njih imaju svi. Između ostalog, štite poljoprivredno zemljište od gubitka humusnog sloja usled eolske erozije, kao i od smanjenja prinosa koje nastaje povećanim isušivanjem zemljišta.

Foto: V.N.

- Sadnice hrasta su stare 3 do 4 godine, od 1,5 do 2 metara visine, a njihova važnost ogleda se najviše u tome da zaštite selo od hladnih severnih vetrova, ali i da spreče eolsku eroziju. Posebno su značajne, jer nema šuma u okolini i vetar odnosi plodni loj zemljišta sa njiva. Kada sadnice narastu, postaju dom mnogim vrstama ptica i dugim životinjama, tako da se stvara i novi eko sistem na posađenom području i okolini-istakao je Lagundžin.

Od početka godine, najveći broj sadnica posađen je upravo na području od Mokrina prema Padeju, a kako ističu nadležni, ozelenjavanje Kikinde tek predstoji u narednom periodu.