BOLNA ISPOVEST MAJKE SNEŽANE: Posle tragedije u Kontrastu i smrti mog Renata, molila sam Boga da mi se smiluje DA I MENE UZME!

Prvog aprila navršiće se devet godina od kako je u stravičnom požaru, koji je izbio dva sata nakon ponoći u novosadskoj diskoteci ,,Kontrast“, živote izgubilo šestoro mladih ljudi. Najmlađi među nastradalima bio je Kikinđanin, student hemije, 21-jednogodišnji Renato Vuković

Devet neprebolnih godina za Renatovu majku Snežanu protkani su tugom koju samo roditelj koji je izgubio dete može da oseti. Dani prolaze u velikom bolu, a periodi tuge imaju svoje uspone i
padove, kaže u potresnoj ispovesti za Informer majka nastradalog Renata.

- Devet godina je prošlo, a čini mi se kao da se sve dogodilo juče. Sećanja su snažna, emocije su iz
godine u godinu dublje i svakog dana imam borbu da budem u nekakvom balansu. Za samohranu
majku kao što sam ja bila sa sinom jedincom, to je vrlo teško rešenje i neobjašnjivo je koliko više
energije i snage imam da koračam u životu.

Foto: Privatna arhiva

Mislila sam i priželjkivala da ne živim više i i da će se Bog smilovati da me uzme. Bila sam u jednom teškom emocionalnom bunilu, jer kada se tako nešto desi, jedino je što majka može da poželi. Bog sve odeđuje i najbolje zna kad to treba da se desi- priča majka Snežana drhtavim glasom.

U toaletu na spratu diskoteke „Kontrast“, koji je 1. aprila 2012. godine izgoreo do temelja, nađeno je telo Milene Dalmacije(28), ali i još četvoro mladih koji su preminuli usled trovanja: Tamare Miladinović (25), Marine Aničić (25), Zorana Ignjatovića (28) i Marka Pavlovića (29).

Njihova zagrljena tela pronađena su u kabini. Milena i Renato Vuković (21), bili su u srećnoj vezi nekoliko meseci.

-Ja sam dobila krst i nosiću ga dok sam živa. Život, navike i prioriteti, sve je otišlo sa gubitkom Renata.

Smatrala sam da sam obična majka koja treba dete da izvede na pravi put, a onda mi je jednog danasve iščupano. Svake godine održim pomen na njegovom grobu. Pola godine, od 1. aprila do Svete Petke kad nam je slava nekako funkcionišem, a ostatak do novog pomena su jako teški dani koje jedva živim-priča majka Snežana drhtavim glasom.

U danima posle tragedije živi tiho i neprimetno, u večitoj borbi da pregura dane. Sina jedinca izgubila je u 42. godini.

- Posle svega ostaje tragedija i velika bol. Živim s verom u Boga, uz ljubav. Kad izgubite dete, osetite drugu vrstu ljubavi-to je produbljena ljubav. Živim neprimetno i borim se, nikoga nisam vukla u svoje tugovanje. Ne želim da niko doživi ovo što sam ja-kaže Snežana koja je nastavila da se bori kroz život putem koji joj je sin ostavio.

Zahvaljujući velikom talentu koji su profesori na PMF-u u Novom Sadu na odseku hemija prepoznali,
Renato je postao član marketing tima demonstrirajući mlađima lepu stranu nauke i trudeći se da im
približi složene hemijske pojmove i procese.

Foto: Privatna arhiva

Znanja stečena na fakultetu primenio u vlastitoj firmi

Znanja stečena na fakultetu praktično je primenio i osnovao firmu u kojoj je započeo proizvodnju kozmetičkih preparata po sopstvenim recepturama. Tamo gde je on jednom stao, majka je nastavila.

- Renato mi je ostavio put kojim da idem. Ja sam taj put nastavila. Morala sam zbog posla da se preselim u Beograd. Kad se vratim u Kikindu, sama sam, nemam sa kim da podelim ni tugu ni poslovne uspehe. To su zamke sa kojima moram da se pomirim- navodi Snežana koja tokom epidemije kovida 19, pored kozmetičkih i farmaceutskih proizvoda, proizvodi i dezinfekciona sredstva koja poklanja Kikinđanima.

Beživotno telo Renata Vukovića pronađeno je u toaletu u prizemlju, na svega nekoliko metara od izlaza iz diskoteke. Do svog zadnjeg daha borio se da spasi svoju devojku Milenu Dalmacija, koja je nažalost ostala zaglavljena u toaletu, a kada je video da ne može ništa da uradi, krenuo je ka izlazu gde je i izdahnuo.

Ostala je samo tišina i sećanje na tragično ugašenu mladost i na ljubav Renata i Milene.

Turnir dobio Renatovo ime

Renato Vuković je pored interesovanja za prirodne nauke pokazivao i afinitete prema sportu, pa je tako dugo godina bio član kluba američkog fudbala ,,Mamuti“ iz Kikinde, a zbog otkazivanja predviđenog meča, kobne večeri je izašao u diskoteku, iako nije bio naročit pobornik noćnih izlazaka.

Foto: Privatna arhiva

- U zadnje dve godine zbog epidemijske situacije smo onemogućeni da organizujemo Memorijalne turnire, jedan se održava u Kikindi, u njegovom sportskom klubu „Mamuti“, a drugi na PMF, Univreziteta u Novom Sadu koji nosi Renatovo ime, jer se oformio 2011., godinu dana pred njegovu smrt i on je učestvovao u samoj organizaciji u Studenstskom savezu.

Njegovi drugovi i kolege koji su sada već zreli ljudi, nesebično mi pomažu. Dogovorili smo se da sećanje na mog sina obeležimo na drugačiji način, oni će doći u poseti kod mene i napravićemo jedno malo druženje koje će biti posvećeno Renatu, kada nam epidemijska situacija dozvoli-kaže Snežana.

Profesori ne zaboravljaju divnog dečaka

Svake godine profesori PMF u Novom Sadu roditeljima stradale dece šalju poruke ili ih nazovu, a
takav znak pažnje puno im znači.

- U stalnom sam kontaktu sa profesorom Božom Dalmacijom i njegovom surugom Jelenom, koji su takođe, izgubili ćerku Milenu, Renatovu devojku. Mimo toga, neko od profesora sa novosadskog PMF, seti se u toku godine i pozove me kada su važni datumi. Naročito kad je Renatov rođendan 17. februara, kad su pomeni ili kad se održavaju nekakvi susreti poslovne prirode, kao što je izlaganje naših proizvoda, na kozmetičkom ili farmaceutskom sajmu na Univerzitetu u Novom Sadu-kaže Snežana.

Foto: Privatna arhiva

Prekinuta ljubav

Milena Dalmacija bila je docent, a Renato student hemije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Milena nije predavala Renatu. Upoznali su se preko prijatelja i bili u srećnoj višemesečnoj vezi koju je nažalost prekinuo tragičan događaj zavivši šestoro porodica u crno.

- Počeli su da se kuće. Selila sam ih u Novi Sad, a nas dve smo planirale da sve sredimo, dok Renato priprema ispit. Nakon završenih akademskih studija u Novom Sadu, Renato je planirao da nastavi master studije u Milanu-seća se majka Snežana.