Stari običaj još živi u Banatu: Deca za "Lazaricu" preskaču vatru, a veruje se da ovaj čin ima VAŽNU SIMBOLIKU

Plamtela je vatra kikindskim i seoskim sokacima u petak predveče, kada „Lazaricu“, uoči Lazareve subote preskače i staro i mlado. U susret najradosnijem hrišćanskom prazniku Vaskrsu, ovom starom običaju najviše se obraduju deca.

Paljenje i preskakanje „Lazarice“ zadržalo se još jedino u Banatu. Veselo i domaćinski bilo je u domu porodice Zarić u Kikindi, kada se ceo sokak orio od dečije graje, dok je vatra obasjavala Njegoševu ulicu.

Čika Radovan Zarić (84) seća se da se na raskrsnicama ulica, takozvanim „rogljevima“, okupljalo i staro i mlado. Nekada je ovaj dan imao posebnu draž, ne samo za najmlađe.

Foto: V.N.

- Uvek mi je srce puno kada vidim da se ovaj stari običaj zadržao i do danas i što decu raduje. Ja sam naučio od moje roditelja i tako se produžilo i prenosi s kolena na koleno. Kada sam bio momak, paljenje „lazarice“ bio je poseban doživljaj. Zasviram harmoniku, igramo i pevamo, skupi se po 30 momaka i devojaka, majke ili bake nešto umese. Bilo je drugačije, više smo se družili.  Ako je neki momak „bacio oko“ na devojku, za „Lazaricu“ je mogao da joj se približi i lakše dođe do nje lakše. Preskakali smo vatru, makar se malo i upalili, da bi se dokazali devojkama.

Foto: V.N.

Od suvih stabljika kukuruzovine i grana palile su se i preskakale vatre po sokacima Kikinde, Mokrina, Bašaida, Sajana, Iđoša, Ostojićeva, Sanada, Srpskog Krstura...

-Muškarci su zaduženi za pripremu ogreva, a žene za sve ostalo. Godinama mesim pekarske kifle, kokam kokice, poslužim piće, a posebnu čar ovaj dan predstavlja za decu. Ona se najviše raduju-kaže Olgica Zarić (74).

Foto: V.N.

Pre nego što se vatra razbukti, deca se oglašavaju takozvanim „klepetušama“ zvoncima i udaranjem u šerpe i na taj način nagoveštavaju paljenje „lazarice“.

-„Klepetuša“ služi da bi terala zle veštice i duhove od kuće i da bi u dom donela sreću i radost tokom godine - objašnjava Radovanov i Olgičin unuk Mane Mandić.

U narodu je uvreženo verovanje da onaj ko uspe da preskoči plamen „Lazarice“ sebe „čisti“ od grehova.

-Ovaj zanimljivi običaj ima za cilj još jedno: izaći iz domova posle zimskog „sna“ i okupiti se pred praznik i setvu, te porazgovarati o aktuelnim pitanjima iz svakodnevnog života - objašnjava teolog Duško Jančić.

Paljenje vatre „Lazarice“ izgubilo je na popularnosti tokom komunističke vladavine, ali se oni stariji sećaju da je na kikindskim sokacima vatra buktala uoči Lazareve subote u svim društvenim sistemima. 

- Čak i u vreme komunizma nam se gledalo kroz prste na ovaj dan - priča Radovan Zarić.

Foto: V.N.

Ipak, prethodne godine, usled epidemijske situacije, nije bilo okupljanja na ulicama za „Lazaricu“. Uprkos tome, običaj kojem se najviše raduju deca održan je u pojedinim dvorištima domaćina, jer, kako kažu žitelji na severu Banata, tradicija ne sme da se prekida.