Bogosav (91) osetio da mu je motika postala preteška: Ćerka ga je odvela u bolnicu i saznao je da ima koronu, ali se posle 10 DANA VRATIO KUĆI KAO POBEDNIK

Bogosav Veljković iz sela Subotinac kod Aleksinca do svoje 91. godine nije znao kako izgleda bolnička soba. A onda je sredinom aprila osetio da mu je motika, koju nije ispuštao iz ruke, postala preteška. Zatim je izgubio apetit i dobio temperaturu.

Ovaj vitalni deka tvrdio je da mu nije ništa, da će sve proći samo od sebe, ali njegova ćerka Svetlana ga je odmah odvela kod lekara u Aleksinac odakle je upućen u kruševačku kovid bolnicu.

Tamo je proveo 10 dana i uspeo da se izbori sa bolešću koja je najopasnija baš za ljude odmakle životne dobi.

Odjednom nije mogao da hoda

Bogosav priznaje da je tokom čitavog radnog veka bolovanje uzeo tek nekoliko puta i to da bi završio neke privatne poslove, te da je bio zdrav kao dren.

- Odjedanput nisam mogao da hodam, nisam sposoban ni za šta, a sve sam spremio da zasadim baštu. Ćerka me je odmah odvela u Aleksinac, tu su mi kazali da moram u bolnicu. Bilo mi je mnogo teško, četiri dana sam nosio masku za kiseonik, nisam mogao dobro da dišem. Nisam se plašio, lepo sam poživeo, bilo je dana kada sam mislio da se neću živ vratiti kući, oko mene su umirali i mlađi ljudi. Setre su me pitale koliko imam godina, kad sam im rekao da mi je devedest prva, kazale su: "Lele". Bio sam najstariji u bolnici - opisuje starac svoju borbu sa koronom.

Bogosav se posle 10 dana skoro potpuno oporavio, pa je otpušten na kućno lečenje gde o njemu brigu vodi ćerka.

- Dok se nisam razboleo, lepo sam hodao, a sad ne mogu bez štapa. Ali nadam se da ću ga uskoro odbaciti. Malo sam se polečio, i sad sam opet dobro. Čeka me moja bašta, svaki dan je gledam i planiram šta ću da uradim čim se dohvatim motike - kaže hrabri dekica.

Njegova ćerka Svetlana Živković nije sigurna kako je Bogosav dobio koronu s obzirom na to da nakon ženine smrti živi sam.

Foto: D.K.

- Moguće je da ga je zarazio neko od komšija a možda sam i ja. Živim u Nišu ali ga stalno obilazim, i ja sam imala koronu. Sreća je da imamo puno rođaka ovde u selu, brata, snahu, bratanca, sestričinu. Svi su nam priskočili u pomoć, tatu je dočekala zasađena bašta kad se vratio iz bolnice - priča Svetlana.

Opisujući očevu borbu sa opakom zarazom, ističe da je ključno to što ga je odmah odvela lekaru.

Slušao lekare

- Isprva je odbijao da prihvati da je bolestan, ali je lekare bespogovorno slušao. Svi su bili ljubazni, počev od doktorice Maje koja ga je prva primila, pa doktora Bobana Gavrilovića koji ga je uputio u Kruševac. Stanje mu se ubrzano pogoršavalo pa je odmah pristao da ide u bolnicu. Strahovala sam za njegov život, bez obzira na godine, uvek vam je teško kad izgubite roditelja. Mnogo sam srećna što je preživeo. Otkako se vratio, nekako se promenio, postao je veoma emotivan, valjda je shvatio koliko je blizu bio kraju, pa sad još više ceni život. Ali moj tata je veliki borac, mnogo sam ponosna što je sve to tako hrabro izdržao u ovo vreme kada mladi gube tu strašnu bitku - zaključuje Svetlana.

Dr Vladan Cvetanović direktor Kovid bolnice u Kruševcu potvrđuje da je Bogosav bio jedan od najstarijih pacijenata.

- Imali smo i starije od njega, sećam se pacijenta koji je bio 1928. godište, ali je on svakako jedan od najstarijih. Dobro je odreagovao na terapiju i drago nam je što se oporavio.  Na vreme se javio lekaru kada bolest još nije uzela maha i to je bilo ključno za njegovo lečenje - rekao je Cvetanović