Ovo je nastavnik iz Zaječara koji se takmiči za 1.000.000 dolara? On uzgaja bilje "na Marsu", ali to nije sve/FOTO/

Ove godine za najboljeg se takmiči 1.000 nastavnika iz celog sveta. Srbija ima dva kandidata - fizičara Mladena Šljivovića i učiteljicu Veselu Mačkić

Mladen Šljivović, profesor je fizike iz Zaječara, u ranoj mladosti se opredelio za nauku. "Fizičar koji bi da bude pesnik, ili beše obrnuto?", i sam se šali zbog toga, što su ga jake sile vukle i na stranu književnosti.

Ipak, od pisanja nije odustao. Za sobom ima i dve nagrađivane knjige poezije, a trenutno radi na romanu. Pohađa i kurs kreativnog pisanja, putuje, redovno vežba, a nedavno je odlučeno i da će predstavljati Srbiju na takmičenju za najboljeg nastavnika na svetu i nagradu od milion dolara.

Trenutno radi kao nastavnik fizike u srednjoj školi. Sa svojim učenicima je osvojio čak 33 nagrade na republičkim takmičenjima. U radu sa decom se latio organizacije "potrage za blagom". Upravo za taj podvig dobio je priznanje za karijerno vođenje. Mladen ne žali što nije zaposlen u laboratoriji umesto u školi. 

Radi već 15 godina. Počeo je još kao apsolvent. Kaže da su fizičari retki i sve ređi. Tako zna da u njegovom gradu ima mesta za još dvojicu kolega iste struke. U ovom poslu, koga doživljava svetim jer je, kaže, pedagog svetionik koji oblikuje umove mladih, našao je svoje mesto pod nebom.

- Kako vreme prolazi tako shvatam da više volim da se držim ovog nivoa fizike, da radim sa decom i da mogu da se bavim projektima - objašnjava on.

Foto: Privantna arhiva

U izbor za jednog od dva nastavnika koji se u ime Srbije danas takmiče za najboljeg na svetu, kandidovala ga je svestranost.

- Imam i dve evropske nagrade za najbolje projekte - 2017. i 2020. To je uglavnom sa srednjoškolcima. Jednom smo pravili neku igru koja povezuje naučnofantastične romane sa fizikom. 

Čitamo roman, postavljamo probleme koji mogu da se reše, pa ih rešavamo zajedno na času. Jedna druga je bila da smo koristili android igrice za telefon, pa smo napravili simulaciju. Koristili smo gotovu simulaciju nuklearnog reaktora, pa su oni oni imali prilike da vide kako izgleda kad se napravi greška.

Kako radi nuklearni reaktor i šta bi se desilo ako bi sutra neko u našem gradu hteo da gradi nuklearnu elektranu, kako reagovati. Šta je tu stvarno opasno, a koliko je to jedna predsrasuda, baratamo li tačnim informacijama - navodi čime se sve bavio kao nastavnik u radu sa decom.

Foto: Privantna arhiva

Autor je više predavanja koje je izvodio po stručnim skupovima i vebinarima, čak na evropskom nivou. Autor je i objavljenih radova na temu obrazovanja. Ujedno, vodi program učeničke kompanije u kojoj učenici prave, pa prodaju proizvode.

- Nedavno smo napravili zemljište slično sastavu Marsa, pokušavamo da uzgajamo biljke na njemu - navodi šta im je sve palo na pamet - objasnio je za Telegraf.

Najsrećniji sam ovde gde jesam

Za sebe kaže da se trudi. Ipak, teško mu je da oceni svoj rad.

- Rekao bih da se trudim. Prepoznajem talentovane učenike. Umem da im stvorim prilike, da pomognem da to realizuju. Da li je to dovoljno za pet? Neki put mi se čini da sam mogao više, neki put kad vidim koliko sam uložio, ne vidim kako bih mogao više - kaže navodeći da nije strog prema učenicima.

Za nagradu od milion dolara objašnjava da stvari nisu kakvim se čine. To je novac koji neće dobiti nastavnik za sebe lično, već za unapređenje prosvete u roku od deset godina. I ima ideju šta bi sa njim.

- Znate one komplete za tehničko? Ja bih voleo da mogu da napravim komplete koji bi podržavali nauku, koji bi u sebi sadržali eksperiment iz mehanike, termodinamike, struja, a da budu dostupni. Sada imate škole koje ne mogu da kupe opremu jer je basnoslovno skupa, a može da se napravi prilično jeftino.

Foto: Privantna arhiva

To je moja ideja, da napravimo te komplete za učenje prirodnih nauka koji bi bili jeftini, bezbedni i edukativni. Zatim da tokom godina obučimo veliki broj nastavnika, da obezbedimo sredstva za škole i da učenici konačno malo izmaknu pogled sa table i da je prebace na ruke, da ono što oni prave bude deo učenja - objasnio je svoju zamisao.

Kaže i da nije siguran da li će završni skup biti organizovan. To prošle godine nije bio slučaj, iz istih razloga - epidemioloških.