Otvorena izložba projekata Linijskog parka kod Beton hale

Glavni urbanista Marko Stojčić, predsednik opštine Stari grad Radoslav Marjanović i direktorka Urbanističkog zavoda Beograda Vesna Tahov otvorili su danas izložbu projekata linijskog parka na platou kod Beton hale. Na izložbi su predstavljeni pobednički radovi mladih arhitekata za projekat „Linijski park” koji će obuhvatati prostor dela koridora stare železničke pruge od Beton hale do Pančevačkog mosta

Stojčić je istakao da su ovde prikazana idejna rešenja svih deset celina linijskog parka, te da će ona biti izložena narednih nekoliko nedelja, što će građanima biti od pomoći za neke nove sugestije i ideje.

– Linijski park će se prostirati do Pančevačkog mosta. To je najvažniji projekat uređenja javnih površina, koji ćemo raditi u narednih nekoliko godina. On je značajan, ne samo po tome što ćemo dobiti jedan veliki, interesantan i potpuno drugačiji park već i zato što je to potpuno ukidanje prepreke između urbanog i već izgrađenog dela Starog grada i Palilule sa obalom Dunava – rekao je Stojčić i dodao da je zadatak linijskog parka da se grad konačno poveže sa rekama.

Podsetio je da je danas počeo javni uvid u Plan detaljne regulacije linijskog parka i poručio da od danas građani mogu da ga pogledaju.

– U planu je sve koncipirano kao javna zelena površina koja će imati puno različitih kompatibilnih sadržaja kao što su prostori za kulturna i sportska dešavanja. Čitav koncept se bazira na tome da ubuduće veliki broj mladih boravi na tom prostoru, ostvaruje neku vrstu umetnosti, bavi se sportom. Kroz čitav park imamo pešačke koridore i biciklističke staze. To će postati nova pluća Starog grada i ovog dela Palilule i pomoći će u borbi za bolji i kvalitetniji vazduh – pojasnio je Stojčić.

Foto: beoinfo.rs

Posebno je naglasio da linijski park nigde neće biti presečen saobraćajem, već će u kontinuitetu biti rekreativna površina.

– Linijski park je nastao kao posledica izgradnje Beograda na vodi, naime zaključeno je da železnica ne sme da ide kroz centar grada – rekao je glavni urbanista i zahvalio mladima koji su učestvovali u ovom konkursu, a bilo ih je 55, napominjući da će oni biti uključeni i u naredne faze rada.

Kako je rekao, očekuje da nastavak projektovanja krene krajem leta, odmah posle usvajanja Plana detaljne regulacije linijskog parka, te da radovi počnu krajem godine.

Naglasio je da će linijski park po kvadratnom metru koštati kao i svako parkovsko uređenje i ukazao na njegovu važnost za poboljšanje kvaliteta života Beograđana.

– Linijski park je važan jer Beograd, prema Planu generalne regulacije zelenih površina i svih ostalih dokumenata, ima obavezu da dodatno poboljšava kvalitet života za pešake, bicikliste i podiže procenat zelenila, što je osnovna stvar u daljem razvoju Beograda. Ovo je jedan od projekata koji će u tome najviše pomoći s obzirom na to da zauzima najveću slobodnu površinu u centru grada. Planom održive urbane mobilnosti jasno je definisano da pešaci moraju doći na prvo mesto, potom biciklisti, javni gradski prevoz i tek na četvrtom mestu treba da bude automobilski motorni saobraćaj, tako da je ovo jedan od projekata kojim se taj cilj upravo i postiže – kazao je Stojčić.

Foto: beoinfo.rs

Predsednik opštine Stari grad Radoslav Marjanović izrazio je veliko zadovoljstvo što Opština zajedno sa Gradom realizuje ovako veliki projekat koji će, kako je naveo, direktno unaprediti kvalitet života građana.

– Linijski park će postati zelena oaza u srcu Starog grada, odnosno Dorćola, koja će imati veliki broj biciklističkih i trim-staza, igrališta za decu, sportskih terena, mesta za održavanje kulturnih događaja i generalno će biti moderan i uređen park blizu reka. Ovo je zasigurno jedan od najznačajnijih projekata za ovu opštinu – rekao je Marjanović.

Izrazio je na kraju zahvalnost svima koji učestvuju u ovom projektu i pozvao građane da daju svoje sugestije tokom javnog uvida.

U ime tima Urbanističkog zavoda Beograda obratila se direktorka Vesna Tahov, koja je precizirala da se na ovom poslu radilo skoro dve godine. Na početku je urađena participacija sa građanima čije mišljenje se slušalo, a potom su definisani programski zadaci po kojima su mlade arhitekte dale rešenja. Ona je podsetila da je javni uvid počeo danas, te da su spremni da čuju sve sugestije i primedbe.