U POTRAZI ZA NEANDERTALCEM! Tim mladih arheologa nastavio istraživanje u Kozjoj i Maloj pećini nadomak Majdanpeka!

Destak mladih arheologa, čiji tim predvodi arheolog, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Dušan Mihajlović i ove godine nastavlili su jednomesečni istraživački pohod na arheološke lokalitete, Koziju i Malu pećinu, koje su smeštene u gustoj šumi nadomak zaseoka Blizna u ataru sela Rudna Glava kod Majdanpeka.

Tokom protekle godine, tačnije u septembru mesecu, tim mladih istraživača pronašao je i prikupio na ovim još uvek nedovoljno poznatim i neistraženim lokalitetima važne dokaze koji ukazuju na život nenadertalaca na ovim prostorima i njihovom susretu sa savremenim čovekom pre 40 hiljada godina.

,, Mi smo tokom istraživanja krenuli sa iskopavanjem i naišli na veoma bitne i važne artifakte koji ukazuju na život pračoveka na ovim prostorima. Posebna zanimljivost je što smo u jednoj pećini pronašli alatke koje su koristili neandertalci a u drugoj koje su koristili moderni ljudi, odnosno homosapiensi. Naišli smo, ne samo na slojeve paleolita, već i poznih perioda koji svedoče o metalurgiji bakra u periodu od 3.900 do 3.700 godne pre naše ere.

Foto: V.J.

Pronađeni su tragovi metarluškog procesa, što je posebno zanimljivo, jer se Kozija i Mala pećina nalaze nadomak Rudne Glave, nekadašnjeg najstarijeg centra rudarstva u Jugoistočnoj Evropi, pa se pretpostavlja da su tada korišćene rude iz tog rudnika.

Prošle godine smo pronašli ostatke neandertalca u Kozijoj pećini, odnosno mandibule (vilice) što je prava retkosti danas, jer takvih ima veoma malo, kaže za Informer arheolog profesor Dušan Mihajlović.

Nastavljena istraživanja, neandertalac u fokusu 

Zahvaljujući upravo ovom otkriću, mladi arheolozi ovih dana nastavili su istraživanja ovih prostora. Uparavo pronađene retkosti iz tog perioda, neandertalski ostaci, sada su posebno u fokusu njihovih interesovanja.

Pre svega, pronalazak delova vilice pećinskog medveda, naveli su ih na dalje traganje o spoznaji koji je kontekst tog veoma značajnog otkrića. Da li se radi o grobu, o mestu stradanja tadašnjeg pračoveka, koji je period zadržavanja modernog čoveka u drugoj Maloj pećini u pitanju, šta su tada lovili, da li postoje tragovi tadašnje umetnosti i sve ostalo vezano za to doba.

Foto: V.J.

Stoga su i očekivanja da će naredni perod od dvadesetaki dana biti od velikog značaja, kako bi se eventualno otkrile još koje znamenitosti koje se kriju upravo u pećinama Majdanpečke opštine koje nisu dovoljno poznate javnosti pa su iz tog razloga ostale očuvane i neuništene.

,, Verujem da će ove pećine koje se svrstavaju u veoma zanimljive i značajne arheološke lokalitete u ovom delu Istočne Srbije uskoro biti zaštićene. Ovo je predivan kraj i svi uslovi s obzirom na konfiguraciju terena postoje da se predstave široj javnosti.

Naš rad je upravo iz tog razloga od velikog značaja, jer su ova dva lokaliteta sa svojim znamenitotima iz praistorije, prema onome što smo već pronašli i što se nadamo da ćemo u naredne tri nedelje tek otkriti, ukazali na postojanje indicija da će to za koju godinu biti sasvim dovoljno da se ponudi ljudima koji su zainteresovani za tu davnu prošlost.

U dubokoj prošlosti centar sveta

Ovo područje trenutno deluje skriveno i pomalo nepoznato međutim, iz nekog razloga u dubokoj prošlosti je bilo centar sveta. Ključne inovacije u smislu civilizacije su se ovde dogodile. Na ovom prostoru, beleži se najranija metalurgija bakra, Lepenski Vir koji se svrstava u svetske fenomene.

Foto: V.Jović

U prečniku od svega 50-tak kilomerata postoje najvažnije inovacije koje su zabeležene u ranoj praistoriji, a sa druge strane gledano, ovo je trenutno jedno pomalo zamrlo i na prvi pogled nikome interesantno područje. Ono na čemu mi trenutno radimo, je da se stvore uslovi i pruži prilika da se ljudima ukaže na veoma veliki značaj ovog kraja sa saznanjima i dokazima o nekadašnjem životu na ovim praistorijskim lokalitetima, ukazuje profesor Mihajlović.

I ovogodišnja istraživanja se sprovode u okviru porjekta koji je finansiski podržan od stane Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije sa 700 hiljada dinara. Dobra sadranja ostvarena je i sa Muzejskom ustanovom u Majdanpeku i ono na čemu se intezivno radi da se uz podršku i lokalne zajednice, ovo područje u dogledno vreme zaštiti i uz dobru prezentaciju javnosti, prikažu bitne i važne znamenitosti ove vrste, na prostoru majdanpečke opštine.