INFORMER NA LICU MESTA! Izletište Todorova reka kod Majdanpeka raj za planinare i ljubitelje prirodnih lepota!

Ljubitelji prirodnih lepota Istočne Srbije iz različitih kajeva, utočište od visokih temperatura i vrućina potražili su u Homolju, tačnije na izletištu kod zlatonosne Todorove reke, podno planine Starice u majdanpečkoj Opštini

Pored turista koji su već ovde dolazili i uživali u u prirodnim lepotama ovog izletišta , smeštenog u gustoj četinarskoj šumi sa jedne strane reke, i gustoj listopadnoj šumi sa njene druge strane, za koju  znaju da je u njoj moguće naći i po koji opiljak zlata, i da predstavlja pravi izazov za tragače za zlatnim prahom, minulog vikenda okupilo se i 170 planinara koji su došli u okviru tradicionalne akcije Planinarskog Saveza Timočkog regiona a koju je organizovao Planinarski klub ,,Starica ,,iz Majdanpeka.

Foto: Vesna Jović

- Ovo je drugi put da se iz blizu desetak planinarskih klubova Srbije okupe planinari i zajedno provedemo takozvani kanjonski  vikend, jer smo dva dana proveli obilazeći kanjone reka u ovim predelima. Najpre smo obišli kanjon  Jagnjilo, između sela Jasikova i Laznice i trasa je bila duga 12 kilometara . Sve je bilo u avanturističkom duhu i krenuo je  u obilazak samo ko je mogao da izdrži i ima jarku želju da upozna ove predele. Planinari različite starosne dobi, entuzijasti, ljubitelji prirode i druženja u njoj obišli su i pogone Rudnika Majdanpek koji je u vlasništvu Kineske kompanije ZiĐin i mesto Pustinjac, koje je izuzetno atraktivno za ljude sa strane zbog vizuelnog efekta jer se zbog velikih naslaga peska  stiče utisak da se nalazite u pustinji , pa je tako i dobilo naziv "majdanpečka sahara". Obišli smo i kanjon reke Pek - kaže Novak Ristanović, predsednik PK "Starica" Majdanpek napominjući da je zbog jednog palaninara iz Austrije, akcija dobila i međunarodni karakter.

Foto: Vesna Jović

Ovakva akcija prvi put je organizovana 2019.godine.  Nakon pandemije sa koronavirusom  ovo je  bila prilika da se planinari iz Vranja , Aleksinca , Beograda , Pančeva, Novog  Sada , Negotina, Zaječara , Požarevca i ostalih gradova Srbije ponovo okupe na izletištu kod Todorove reke i uživaju  i druže u svim  blagodetima ovoga kraja.

- Ovo je nešto prelepo. Oduševljena sam prirodom majdanpečke Opštine ali i Istočne Srbije uopšte  koja je jako lepa. Posebno mi se dopada odmor u prirodi, čistom vazduhu jer je ovo deo van rudnika, a još uvek sam pod utiskom obilaska kanjona Jagnjilo. Takođe druženje ovde na izletištu ima posebnu draž, jer  ima i svoj prirodni izvor vode, ali i na kulinarske specijalitete ovoga kraja niko ne ostaje imun - kaže Sofija Grujičić, član Planinarskog kluba "Avanturista" iz Beograda koja je baš ovde potražila mir od gradske vreve.

Foto: Vesna Jović

Inače, sliv Velikog Peka čine rečice i potoci od svojih izvora  koji se kod sela Debeli Lug susreću i čine reku Pek. Oni su hiljadma godina tekli u prošlosti praveći rečne kanjone . Zato se za ove krajeve kaže da predstavljaju pravu oazu mira, netaknute prirode, poslednje sklonište za ugrožene životinjske vrste i raj za ptice i retke biljne vrste, obrasle u gustim šumama.

- Izletište kod Todoreove reke je uredila Mesna zajednica Debeli Lug i postaje sve atraktivnije mesto za posetioce sa strane koji su željni odmora i uživanja u prirodi. Miris četinara, čista izvorska voda, mir i tišina mogu se doživeti jedino ovde. Ovo mesto ima i svoju istoriju. Nekada je pripadalo kraljici Nataliji, jedinoj naslednici celokupne imovine Obrenovića nakon gubitka sina 1903. godine u Majskom prevratu. Ona je postala jedna od najvećih donatorki, jer je u znak zahvalnosti tada beogradskim studentima i profesorima Šumarskog fakulteta koji su uz nju stali i sprečili  da je kralj Milan protera iz zemlje, poklonila 7000 hektara šume na ovom prostoru i 2000 hektara na prostoru Opštine Kučevo,  kao i dva rudnika zlata .Manji deo ovog imanja danas koristi Šumarski fakultet iz Beograda dok je ostatak pod upravom JP "Srbijašume".Tu se sada nalazi i park prirode "Kraku Mustafa" kojim upravlja preduzeće "Srbijašume" i pod zaštitom je države - kaže za Informer  Nebojša Trajilović, meštanin sela Debeli Lug, dobar poznavalac prilika u ovom kraju i dugogodišnji ispirač zlata na Todorovoj reci.

Foto: Vesna Jović

Planinari i svi posetioci  uživali su i u ukusnim specijalitetima vlaške etno kuhinje. Čuvenim vlaškim palačinkama, popularnim "plašintama" kako ih ovde zovu, čiju su recepturu već usavršile žene iz udruženja "Vredne vlajne" iz Rudne Glave,,. Praveći ih od kiselog testa, sa punomasnim sirom i jajima , sa najrazličitijim nadevima od pečuraka, kopriva, i džemova koje same prave od svega što im nudi priroda ovoga podneblja.