VATRENI HEROJI OTVORILI DUŠU! U paklu Evije nismo se borili za novac i medalje, zahvalnost Grka BILA NAM JE NAJVEĆA NAGRADA/VIDEO/FOTO/

„Držali smo požar pod kontrolom non-stop. Helikopteri nisu mogli na tom mestu da gase, jer zbog velikog dima, vidljivost je bila samo 30 metara, ni avioni tu nisu mogli da pomognu. Lavovski smo se borili 4 dana, dok požar nismo stavili pod kontrolu a zadnja dva bilo je mnogo lakše, kada smo radili dogašivanje“

Ovako govore se dvojica Kikinđana, Milan Adamović i Zoltan Bereng, vatrogasci spasioci Vatrogasnog bataljona Kikinda koji su se šest dana borili i pobedili vatrenu stihiju na grčkom ostrvu Evija.

Foto: Privatna arhiva

Momci sa 20 kilograma zaštitne opreme na sebi, od koje su samo čizme teške oko 8 kilograma, na
temperaturi preko 40 stepeni, nisu se borili ni za novac, ni za medalju, već za gole ljudske živote i
brojne domove u vatrenom obruču koji je zahvatio grčku Eviju, kod mesta Agios.

Odbranivši ostrvo, nakon nadljudske borbe sa vatrenom stihijom, iznureni i premoreni vatrogasci-heroji bukvalno su popadali s nogu i pobacali se po travi i zemlji. Fotografija koja izazva erupciju emocija, dugo će se pamtiti.

Foto: Privatna arhiva

Danas se pozitivne emocije, ipak, mešaju sa onim gorkim.

- Imali smo jako veliki problem sa zadimljenošću i vetrom. Plamen je bio preko 30 metara visine. Helikopteri nisu mogli na tom mestu da gase, jer zbog velikog dima, vidljivost je bila na 30 metara, tako da ni avioni tu nisu mogli da pomognu. Lavovski smo se borili 4 dana, dok požar nismo stavili pod kontrolu, a zadanja dva bilo je mnogo lakše, kada smo radili dogašivanje.U pitanju je planinski kraj, gore su brda, planine i neprohodne šume.

Foto: Privatna arhiva

Morala je da se angažuje mehanizacija-bageri koji su raščićavali puteve kroz šumu, a do tada je bilo potrebno obezbediti vodu u cisternama koju su Grci organizovali. Imali smo njihovu punu podršku i oni su osetili da smo došli da im pomognemo. Podelili smo se. Radili smo u dve smene, dnevnu i noćnu.

Foto: Privatna arhiva

Konstantno smo bili na terenu, u šumi. Gasili smo liniju požara dugu 5 kilometara i nije nam se nikako proširila, ni na jednom mesto. Požar smo sve vreme držali pod kontrolom, non-stop-sa pumo emocija, ali pribrano, kao da je na terenu u svakom momentu, priča „vatreni“ heroj Milan Adamović.

Foto: Privatna arhiva

Osim nekoliko medijski eksponiranih članova, uglavnom komandira, šira javnost njihova imena ne poznaje. A pored Adamovića, vatreno žarište u Grčkoj gasio je i Zoltan Bereng. Heroji su to koji nesebično žrtvuju svoje živote za dobrobit zajednice. Iz Srbije ih je je bilo 32 i medicinski tim od tri člana, dve doktorke i fizioterapeut. U nedelju je put Grčke krenulo 13 vozila-tri kamiona i 10 džipova.

- Zadimljenost je bila ogromna. Grad koji je udaljen oko 30 kilometara od mesta žarišta bio je potpuno prekriven dimom, garom, peplom. Bio je u potpunoj blokadi, nije mogao da funkcioniše. Najveć borba vodila se tri dana, avijacija je bila na terenu i ništa nije pomoglo, dok gašenje nije počelo „sa zemlje“.

Foto: Privatna arhiva

 

Do vrhova planina nema puta, nije bilo moguće do tamo stići. Kako se vatra širi ka gore, tad je brža, jača i opasnija i uvek su nas stavljalli na vrhove da čekamo, gde smo dobijali pomoć. Posle nas su stigli Poljaci i Slovaci koji su gasili 15 kilometara pod požarimai. Srbi su prvi stigli i pritekli u pomoć u selu Agios- navodi Zoltan Breng.

Sa iskrenim entuzijazmom u srcu, dvojica vršnjaka, 42-godišnjih kikindskih heroja, ističu da je bitno što niko od vatrogasaca tokom borbe sa varenom stihijim, na površini od 50 hiljada hektara, nije povređen. Posle šest dana, kada su se u subotu u ponoć naposletku vratili svojim kućama, niko ih nije dočekao na ulicama ili trgovima. Zagrljaj članova porodice na kućnom pragu i stisak ruke komšija u znak zahvalnosti, bio je dovoljan ovim skromnim junacima.

„Srbi, Srbi, braća!“

 

- Grci su nam mnogo zahvalni, imali smo veliku podršku od naroda. Donosili su nam hranu, vodu, sokove, kafu, sve što nam je trebalo, pa smo kontigent pomoći koji smo dobili od MUP-a ostavili tamošnjoj crkvi za Grke kojima je potrebna.

Foto: Privatna arhiva

 

Vikali su samo nama: „Srbi, Srbi, braća!“ Kad smo polazili, zaustavili su nas da se slikamo. Svi su nam svirali u kolima, javljali se na granici. Jednostavno, videli smo da znaju da cene našu pomoć-pričaju Adamović i Bereng i dodaju da su zahvalni našem Ministarstvu unutrašnjih poslova, kolegama, porodici i prijateljima na podršci koja ima je mnogo značila.

Ikona Bogorodice za zahvalnost

 

Od meštana u selu Agios, vatrogasci su dobili poklon- ikonu Bogorodice iz tamošnje crkve, na čijoj poleđini je ćirilicom napisano: „Mnogo vam hvala na pomoći. Neka Devica Marija bude sa vama u svakom trenutku“, sa potpisom Monokarija Evije.

-Ikonu smo poklonili kolegi Plemiću za uspomenu, koji je bio komandant akcije-kažu vatrogasci.

Foto: Privatna arhiva

Strašnije nego u Kalamati 2007.

Zoltan Bereng učetvovao je u gašenju požara u grčkom gradu Kalamata 2007., ali navodi da je ovogodišnji bio mnogo strašniji i katastrofalniji.

- Velika su to prostranstva pod šumom i livadama. U Kalamati nije bilo toliko naseljenih mesta sa kućama, dok su na Eviji sela jedna pored drugog, veoma blizu-navodi Bereng koji je sa adamovićem gasio požare i na Staroj planini i Mokroj gori.

Foto: Privatna arhiva

Heroji Kikinde

Gradonačelnik Kikinde Nikola Lukač, ugostio je u svom kabinetu zaslužne vatrogasce kojima se zahvalio na požrtvovanosti i herojskom činu. U ime Grada Kikinde uručio im je poklone-satove i majice sa natpisom-Heroji Kikinde.