Ti ljudi su izgubili život, a nije tako moralo da bude! U Beogradu se mnogo radi na prevenciji, edukaciji i izmeni propisa radi smanjenja saobraćajnih nezgoda!

Ti ljudi su izgubili život, a nije tako moralo da bude, rekao je danas zamenik gradonačelnika Goran Vesić na konferenciji u Starom dvoru povodom Svetskog dana sećanja na žrtve saobraćajnih nezgoda, prenosi Beoinfo

- Velik broj tih života bio bi sačuvan da su učesnici saobraćajnih nesreća vodili više računa tokom vožnje, ali i da smo ih kao društvo na vreme obrazovali o važnosti svakog bezbednosnog aspekta vožnje. Saobraćajne nesreće mogu da se dogode svakome, pa i onima koji ništa nisu skrivali u saobraćaju. Statistika kaže da Beograd nije na prvom mestu po broju poginulih u saobraćajnim nesrećama, iako bi po broju stanovnika to bilo logično. To znači da se u Beogradu, ipak, radilo na prevenciji i da se vodilo računa. Ipak, svaki izgubljeni život je mnogo i dokle god bude žrtava moraćemo da radimo na prevenciji. Pre osam godina pokrenuli smo projekat rada na prevenciji u školama i obuhvaćeno je do sada 250 ovih objekata. U blizini škola koje su bile poznate kao „crne saobraćajne tačke”, postavljani su „ležeći policajci” i ograde kako deca ne bi istrčavala na kolovoz, dok su na pojedinim mestima građeni podvožnjaci. To je rezultiralo prilično malim brojem dece koja su učesnici saobraćajnih nezgoda. Čak smo pre nekoliko godina imali situaciju da nijedno dete nije stradalo u saobraćajnim nesrećama u toku kalendarske godine - rekao je Vesić.

Foto: Informer

Prema njegovim rečima, svaka rekonstrukcija ulice predstavlja određenu vrstu prevencije.

- Posle rekonstrukcije ulice su kvalitetnije i taj faktor će doprineti manjem broju nesreća. Grad Beograd ima drugih problema, a to je pre svega brza vožnja. Taj problem ćemo morati da rešavamo pre svega oštrijom kaznenom politikom, na čemu će Grad Beograd insistirati. Brza vožnja se dešava čak i u mirnim prigradskim delovima grada, gde se nalaze isključivo porodične kuće. Moramo još mnogo da radimo jer 492 izgubljena života je zaista mnogo. Saobraćajna nesreća može da se dogodi svakome i da promeni svačiji život - naglasio je Vesić.

On je dodao da kao društvo moramo imati nultu toleranciju prema bahatoj vožnji.

- Isto važi i za vožnju pod dejstvom alkohola i svakom drugom ponašanju u saobraćaju koje ugrožava druge. Ukoliko zajednički budemo radili na prevenciji, doći ćemo u situaciju da dodatno smanjimo broj žrtava u saobraćajnim nesrećama. Posebno moramo voditi računa o mladima, koji sa nedovoljno iskustva sedaju za volan. Pojavila se ideja, koju ću podržati u ime Grada Beograda, a to je da mladi vozači ne mogu da voze automobile velike kubikaže, odnosno da postoji posebna starosna granica za veliku kubikažu automobila jer je i to jedan od razloga zbog kojih se događaju saobraćajne nesreće. Postoje zemlje u Evropi gde su takva pravila na snazi - istakao je zamenik gradonačelnika.

Vesić je rekao da je današnji dan važan kako bismo se setili svih žrtava saobraćajnih nesreća.

- Kada pričamo o žrtvama, u stvari govorimo o životu. Drago mi je da je danas sa nama i Dea Đurđević, koja je doživela saobraćajnu nesreću u situaciji kada je samo stajala na trotoaru. Danas vidimo kolika je njena želja za životom i koliko je njena borba važan primer. Moramo pomoći svima koji su preživeli saobraćajne nesreće i pomoći im da se što pre vrate normalnom životu - rekao je Vesić.

Foto: Informer

On je istakao da je Grad uputio predloge za određene izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja.

- Jedna od prvih stvari je pitanje električnih trotineta. Kao što je poznato, električni trotineti formalno-pravno ne postoje, ali u svakodnevnom životu ih i te kako viđamo. Grad insistira da korišćenje električnih trotineta bude zakonski uređeno kao što je slučaj sa biciklima. Paradoksalno je da vam je za bicikl potrebna zaštitna oprema, a za trotinet, koji se kreće mnogo brže, nije potrebno ništa. Druga stvar koju smo tražili jeste uvođenje pešačko-biciklističkih ulica. U pitanju su male ulice gde prioritet imaju pešaci i biciklisti, dok se automobili mogu kretati brzinom od 10 do 20 kilometara na sat. Imamo pilot projekat i čim zakon bude izmenjen, imaćemo nekoliko takvih ulica u gradu. Takođe, insistiramo da biciklistima u nekom periodu dana bude dozvoljeno da koriste žute trake. Nažalost, naši vozači još uvek nemaju dovoljno iskustva sa biciklistima i motociklistima. Takođe, kaznena politika mora da bude strožije i neko ko za sobom ima niz prekršaja kojima je ugrozio živote drugih, ne bi smeo ponovo lako da dođe do vozačke dozvole - zaključio je Vesić.