DOŠLO VREME SVEŽEG MESA I VRUĆE RAKIJE! Izreka „Sto kila svinja, 200 kila mast“ u Vranju nije samo pošalica/FOTO/

Spremanje svinjskog mesa za zimu, poznatije kao svinjokolj, jedan je od poslednjih sezonskih poslova pred odmor i mirovanje na selu, ali moglo bi se reći i jedina moba koja se zadržala sve do danas na jugu Srbije

Naime, ovako zahtevan posao, ne može se obaviti bez pomoći komšiluka, najbliže rodbine i prijatelja. Ovogodišnji svinjokolj počeo je negde oko Đurđica, sredinom novembra, sa prvim hladnim danima.

Foto: S.T.

U Poljanici kod Vranja, području koje uz administrativnu liniju sa KiM obuhvata 22 sela, ovih dana vrvi od ljudi, naročito za vikend, kada mnogi iz grada dođu da pomognu roditeljima ili prijateljima oko klanja svinja.

To je prilika za druženje uz sveže meso i vruću rakiju, koja je glavni energent tokom boravka na otvorenom za sve one koji učestvuju u svinjokolju. Novica Cvetković iz Vlasa u Poljanici, nagažovan je u ovom sezonskom poslu.

Foto: S.T.

- Kad se svinja zakolje, krene se u odvajanje mesa koje je za sušenje, zatim, slanine koja se topi u mast i iznutrica, koje moraju brzo da se pojedu, još u toku dana. Ono što ostane nakon topljenja slanine su čvarsci, od kojih se na jugu Srbije posle dosta dinastanja i prženja, dobija specijalitet sprža.

Ovo je pored slava jedna od retkih prilika da se družimo, jer nam se život sveo na posao i obaveze - ukazuje Novica.

Prve parčiće mesa koje „majstori“ skinu sa svinje, a obično su to komšije koje znaju da odrade ovaj posao, daju domaćici koja kreće da meso sprema za ručak, kada se očekuje da glavne obaveze oko svinja budu završene.

- Meso sam naseckala na sitne kockice, dinstala i pržila u svinjskoj masti, dodala alevu papriku i so. Veoma je ukusno, jer je meso sveže, dinstano je dugo na tihoj vatri.

Foto: S.T.

Muškarci su sve poslove napolju završili. Sad ulazimo unutra, u pomoćnu prostoriju pored kuće, tu je kazan gde se topi mast, sto je već postavljen. Uz ovako jako meso obavezno ide kupus salata, ljute papričice ili neka kisela zimnica.

- Momci su se napolju smrzli, sad je red da se okrepe uz toplo jelo u vruću rakiju - kaže Veneta Cvetković.

U susednim dvorištima, oni koji su svinje zaklali ranijih dana već prave spržu. Kao i kod ajvara, svaka kuća ima neku svoju tajnu spremanja. Iako svi spremaju spržu na gotovo isti način, sve ispadnu različite i svaka će vam domaćica reći da je njena sprža najbolja u selu.

Muškarci su oko svinja odradili najveći deo posla, sad nastupaju žene. One su glavne oko kazana u kome se topi mast i pravi sprža. Ovde se smatra da svaki muškarac mora da zna da obezbedi hranu za svoju porodicu, ne samo da je zaradi, nego i da kao u vreme svinjokolja ume da zaklanu svinju sredi, tačnije odvoji meso od kostiju, slaninu i ostalo.

Foto: S.T.

Za to vreme uz jelo kreće priča, pesma i brojne šale. Svako tvrdi da je njegova svinja najbolja, najveća i da je izvukao najveću korist od nje.

Sva je verovatnoća da je jedne takve večeri, nekada davno nekom strancu na jugu Srbije zapala za oko nesrazmera između zaklanih svinja i ono što je od njih ispalo u svinjokolju. Tako je verovatno nastala čuvena izreka „U Vranje nema laganje, 100 kila svinja, 200 klia mast, a plus čvarci“.

- Svi pričamo kako nećemo moći da pojedemo mast, meso, spržu. Kako ima puno, ali sve brzo ode već do marta. Posle dva dana udarničkog rada oko mesa, ono koje smo usolili i ostavili
ide u pušnice da se suši i dimi. Tek kada i to završimo, možemo da kažemo da ćemo odmarati i u dugim zimskim večerima uz suvo meso, kiseo kupus i rakiju - kaže Novica.