U poslednjih pet godina smo uradili više nego što je urađeno decenijama unazad! EKOLOGIJA NIJE SAMO VAZDUH!

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je danas da je u poslednjih pet godina za sprečavanje zagađenja vazduha, čišćenje voda i pošumljavanje u prestonici, urađeno više nego decenijama unazad, saopštio Sekretarijat za informisanje

Istakao je da je Srbija ostvarila konkretne rezultate na polju ekologije, zahvaljujući tome što su ostala važna poltička, socijalna i ekonomska pitanja rešena.

- Ekologija nije samo vazduh, ekologija je i zagađenje reka, i pošumljavanje, a više je urađeno u poslednjih pet godina nego decenijama unazad, i to su konkretni rezultati - izjavio je zamenik Vesić gostujući na TV Pink.

Vesić je naglasio da kada se pogledaju istraživanja javnog mnjenja, među prvih dvadeset pitanja koje građani postavljaju nije problem nezaposlenosti, jer ga skoro i nema, saopštio je gradski Sekretarijat za informisanje.

Takođe, istakao je da nema pitanja ni na temu izgradnje infrastrukture i dodao da se širom Srbije grade auto-putevi, kao i da je u Beogradu počela izgradnja metroa.

Prema njegovim rečima Srbija je kao država i društvo napredovala, te nezaposlenost i siromaštvo u našoj zemlji više nisu tema, već se ulaže u ekologiju.

- Niko više neće pominjati siromaštvo kao problem, jer smo mi kao država i društvo napredovali, rešili smo neke osnovne probleme, a srednje bogata i bogata društva postavljaju pitanja koja se odnose na ekologiju - rekao je Vesić.

Ekologija nije samo vazduh

On je poručio da ekologija nije samo vazduh, već da su važna ekološka pitanja i zagađenje reka, i pošumljavanje.

Naveo je da u Beogradu imamo skoro 100 direktnih izliva kanalizacije u Savu i Dunav i objasnio da to znači da se svake godine u Savu i Dunav sipa fekalija u zapremini 60.000 olimpijskih bazena.

Vesić kaže da je to višedecenijski problem u prestonici, ali da je poslednje tri godine Grad počeo sa izgradnjom fabrika za preradu otpadnih voda.

- Prva fabrika je u Velikom selu i ona pokriva 1,5 miliona ljudi i samo u prvoj fazi košta 271 milion evra, a u drugoj fazi će biti između 400 i 600 miliona evra - naveo je zamenik gradonačelnika.

Dodao je da se kroz projekat "Čista Srbija" radi fabrika za preradu otpadnih voda u Ostružnici i da će treća fabrika ovakvog tipa biti u Obrenovcu.

Najavio je da se projektuje fabriku u Batajnici i istakao da će poslednja fabrika biti u Grockoj.

Poručio je da će se sa ovih pet fabrika prerađivati sve otpadne vode u Beogradu i da ranije vlasti nisu ivestirale u ovu oblast.

Vesić je rekao da je pre desetak dana na levoj obali Dunava počela izgradnja male fabrike za preradu otpadnih voda zajedno sa Evropskom investicionom bankom.

Tender za izgradnju kanalizacije

Najavio je da će u narednih sedam do deset dana biti raspisan tender za izgradnju skoro 80 kilometara kanalizacije kojom će ta voda odlaziti prerađena u Dunav.

Govoreći o pošumljavanju, Vesić je istakao da od 2014. godine Beograd ima za jedan odsto više zelenih površina.

- Naravno da možemo više i da ovo nije dovoljno, ali naša Fondacija za decu i omladinu kupila je 308 jelki koje ćemo pokloniti svakom vrtiću u Beogradu i one će biti posađene u svakom dvorištu vrtića ili na slobodnoj zelenoj površini, kako bi deca imala svoje drvo - kazao je on.

Takođe, istakao je da je pokrenuta i nova akcija, gde će za svako novorođeno dete Grad Beograd će pokloniti drvo.

Dodao je da je Grad počeo sa akcijom da svaki prvak posadi drvo u dvorištu svoje škole.

Komentarišući aero-zagađenje Vesić je rekao da je 98 odsto zagađenja proizvodi gas iz gradskoh elektrana, ali da su veliki problem i individualna ložišta, te poručio da će Grad predložioti čitav niz rešenja, o kojima će se razgovarati sa ministrakom ekologije i zaštite životne sredine Irenom Vujović.

- Prvo ćemo insistirati na ukidanju participacije za priključenje na toplane, kako bismo ukinuli individualna ložišta. Dalje, treba da postoje drakonske kazne za one koji lože na lož ulje i gume, jer je to zaista ozbiljan izvor zagađenja - kazao je zamenik gradonačelnika.

Deponija u Vinči

Vesić je dodao i da je stara deponija u Vinči od 1977. godine emitovala oko pet milijardi kubika metan gasa, te da zatvaranjem te deponije ne postoji više ta vrsta zagađenja.

Jedan od predloga, rekao je Vesić, biće i to da energetski efikasne zgrade dobiju popust na porez za imovinu, kao i da električna vozila u gradu dobiju besplatan parking.

Vesić je naveo da se kreće i sa projektom 150 punjača za e-automobile, a i da će stići i prvih 20 kamiona na prirodni gas.

- Kupili smo 100 autobusa na prirodni gas, a prvih 25 stiže u februaru. Naravno, gradimo i metro. To je ekološki način prevoza i sa Bg vozom imaćemo do 2030. godine, zajedno sa tramvajima, skoro 80 odsto šinskog saobraćaja u gradu - kazao je Vesić.