ONI SU HEROJI SNEŽNOG PAKLA MALJENA! Nadljudskom snagom probili su se do 17 zavejanih, kada je sve bilo izgubljeno VRATILI SU NADU!

Samo sa željom i ljubavlju prema ljudima, bez pomoći Gorske službe spasavanja spasiti 17-oro zavejanih na planini Maljen, šta reći a ne istaći divljenje prema ovakvom podvigu. On je još i veći ako se zna da je izveden pešice

Ovaj podvig su izveli "vukovi" i "gorostasi": Igor Mandarić, auto-mehaničar iz Beograda, koji je sve i organizovao, Milan Pajić, radio-amater, takođe iz Beograda, kao i braća Branko i Darko Janjić iz Valjeva, inače inženjeri i lovci.

Kako je sve to izgledalo u traumatičnim trenucima po zavejane i uplašene ljude na Maljenu, koji su 40 sati ostali "odsečeni" od sveta i koji su pokušavali bezuspešno da angažuju GSS da dođe do njih, priča Mandarić za agenciju RINA.

Kaže da je za čitav slučaj saznao preko "Adventure Off Road" kluba, čiji je član, zahvaljujući čemu je i krenuo u akciju.

Foto: RINA

"Uputili smo se u ponedeljak u 5.00 ujutru iz Beograda ka Gornjem Lajkovcu jer je odatle bilo najbliže doći pešice do njih, a pre toga smo detaljno na GPS uređaju ucrtali rutu. Išli smo kolima koliko smo mogli da se probijemo, a dalje krenuli pešice. Prva dva kilometra sneg je bio oko 60 centimetara kroz potoke i obronke planine i to smo savladali relativno brzo, čak smo u jednom delu gde je bila reka 'prenosili' jedan drugog zbog duboke vode", započinje priču Mandarić.

Dalje dodaje da je drugi deo puta bio mnogo teži, sa velikim visinskim usponima i snegom koji je, kako kaže, bio i iznad kuka!

"Pratili smo sve vreme GPS da se ne bismo izgubili u gustoj šumi i pravili pauze na svakih 300 metara zbog ogromnih snežnih nanosa. Zahvaljujući Branku i Darku, koji delimično znaju te delove planine zbog lova u tim krajevima, skraćivali smo put koliko smo mogli. Nosili smo u rančevima oko 12 kilograma hrane i oko 15 litara vode. Zadnjih 200 metara je bilo najteže zbog dubokog snega i uspona pod uglom od, po mojoj proceni, 70 stepeni!", ističe sagovornik RINE.

Po njegovim rečima, kad su izašli na vrh, oko 13.30, izbili su tačno na traženu kuću, u kojoj su boravili zavejani ljudi.

"Dobili smo gromoglasni aplauz svih 17 ljudi koji su bili gore zavejani. Da vam kažem, veću sreću u životu ni ja ni moje kolege nikada nismo doživeli. Prvi osećaj je bio, ej, pa zamisli, vidimo ih žive i zdrave. Kakva radost", nastavlja Mandarić i dodaje da su svi zavejani bili pribrani i da su se dobro "izborili" sa hranom koju su imali.

Foto: RINA

Kako objašnjava, oni su u prošlu subotu uveče ostali zarobljeni zbog kvara na dva vozila u neverovatnim smetovima i prvu noć su proveli u kolima, a tek drugu u kući.

"Ubrzo posle našeg dolaska, probila se i mašina koja je probila put do asfaltnog puta. Na kraju, svi smo srećni i zadovoljni", kaže on.

Upitan kako se osećao u tim trenucima, kaže - normalno i uobičajeno, i dodaje da je samo radio ono što mu ljudskost i humanost nalažu: pomoć drugome kad je u nevolji.

"Mislim da svi treba da se zapitamo šta i kad i koliko možemo nekome pomoći. Ne možemo samo da sedimo i čekamo. Ovo su bile nepredvidive situacije, neočekivane za sve. Takve snežne lavine nisu baš svakodnevna stvar", zaključio je Mandarić.