NOVICA JE DOKTOR ZA SVE, A NAJVIŠE ZA DUŠU! U zabačenim selima njegova pažnja mnogima znači više od bilo kakvog leka (FOTO)

Laborant Novica iz Kruševca poznaje gotovo sve ljude iz 22 sela kod Vranja, brine o njima i beleži hroniku kraja koji izumire

Novica Cvetković, laborant ambulante u Vlasu, centralnog sela u oblasti Poljanice kod Vranja, početkom osamdesetih godina prošlog veka, došao je iz Kruševca u ovaj kraj tražeći posao, a u međuvremenu postao hroničar mesta koja polako izumiru, ali i “doktor” za sve, kako ga u šali zovu.

Oblast Poljanice obuhvata 22 planinska sela severno od Vranja, od kojih su neka uz administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom, u kojima su uglavnom staračka domaćinstva.

Foto: S.T.

Cvetković je u poljaničkom kraju ne samo medicinski radnik, nego i “doktor” za sve, ali najviše za dušu. Pored toga, veoma je aktivan i na društvenim mrežama, beležeći i objavljujući fotografije iz ovog kraja, ali i sve druge informacije.

Iz uglavnom staračkih domaćinstva u 22 sela u Poljanici, dolaze ljudi kad se razbole, po lekove ili upute za dalje lečenje u Vranju.

Ali pored tih terapija koje im ovdašnji lekar prepisuje, od ostalog medicinskog osoblja dobiju i blagu i toplu reč, koja im je često mnogo potrebnija.

Foto: S.T.

- Činjenicu da je jedno gradsko dete asfalt zamenilo blatom, mogu da tumačim samo kao sudbinu. Služio sam vojsku u Vranju 1982. godine, zatim se vratio u  rodni Kruševac, a onda sam se naredne godine javio na konkurs za laboranta u Vranju. Nisam imao pojma gde je Poljanica i svoj prvi odlazak pamtim po mučnini u autobusu zbog krivina na putu kojim smo od Vranja do Vlasa prolazili. Ali tada nisam razmišljao o tome, dobio sam posao u struci i to mi je bila najveća radost.

Foto: S.T.

A onda sam se oženio i ostao ovde, radeći u seoskoj ambulanti sa istom ljubavlju i žarom kao na početku karijere. Evo još malo pa sam i penziju stekao - priča Novica.

Poslednjih godina ovde je veoma primetno da sve manje ima ljudi. Najprisutnija bolest je samoća. Ljudi su stari, sami i bolesni i to je veoma teško i mučno za sve koji su na bilo koji način upućeni na ovaj kraj. Poređenja radi, krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka, u Vlasu, gde je i ambulanta, bilo 1.300 đaka koji su stizali iz svih okolnih sela. Sad ih nema ni 90.

Novica je iskoristio internet i društvene mreže da širu javnost informiše o ovom kraju.
U svojoj arhivi ima preko 50.000 fotografija, i to ne samo one novijeg datuma koje je sam snimio, već i neke arhivske koje prikuplja od ovdašnjih porodica ili onih koji su se odavde odselili.

Foto: S.T.

- Godinama sam na terenu, išao sam i kilometrima pešaka samo da bih nekom starcu izmerio pritisak, ili pomogao na bilo koji način. Kako sam u belom mantilu, oni su počeli da me zovu “doktor”. Ljudima koji ovde žive po zabačenim mahalama, kilometrima udaljeni jedni od drugih, lepa reč i sagovornik često znače više od bilo kog leka. Narod je gostoprimljiv ovde i još uvek se raduje čoveku kada mu dođe u kuću - dodaje Cvetković.

Kada ljudima u Poljanici treba bilo kakva pomoć, kada nestane struje zbog poplava, snega ili kada neka porodica živi u teškim uslovima, tu je Novica da javi dalje.

Tako je u saradnji sa novinarima organizovao i mnogo humanitarnih akcija. On tačno zna kada i kome koju informaciju treba dostaviti, bilo da je reč o institucijama ili o medijima. Zahvaljujući njegovoj plemenitosti i reakciji, zbrinute su mnoge porodice.

Foto: S.T.

- Zavoleo sam Poljanicu i nikada se nisam pokajao što sam trbuhom za kruhom došao u vranjski kraj. Za sve ove godine, upoznao sam mnogo ljdi ovde, bio svedok njihovih života, radosti, patnje, muka. Sada, kako ih je malo ostalo u 22 sela, mogu da kažem da ih gotovo sve poznajem. Kruševac mi je u mislima i srcu, ali Poljanica i Vranje, su ono čemu pripadam - kaže Novica.