Postali roditelji u PETOJ DECENIJI, a voleli bi da dobiju JOŠ POTOMAKA!

Kažu da sve srećne porodice liče jedna na drugu, a svaka nesrećna – nesrećna je na svoj način. Erići iz sela Gornji Banjani jedni su od onih čiji je život spletom čudnih okolnosti, bio i na jednoj i na drugoj strani, a od ogromne tragadije i skoro „zatrtog semena“, danas su jedna od najbrojnijih porodica u gornjomilanovačkom kraju

Njihova priča seže  pre jednog veka, kada je u ratove otišao pradeda Živojin. Sa sobom je poveo najstarijeg sina Radiča, a petoricu  maloleltnih je ostavio u selu.

„Pred sam kraj rata pradedi je nastradao sin u Albaniji. Teško je to podneo, ali se nadao da ga ipak po povratku  čeka puna kuća. Kad je stigao sa ratišta dočekala ga je još tragičnija vest -  od tifusa mu je umrlo i svih pet sinova koji su ostali kući“, priča za RINU, Dragan Erić.

Mislili su da za njih više nema spasa, ni nade. Međutim, Živojinova žena Milunka koja je danima kukala za izgubljenim sinovima usnila je jedno veče čudan san.

Foto: Rina

„U našoj prodici se sa kolena na koleno prenosi priča kako je baba Milunka sanjala nastradlog sina Radiča, koji joj je rekao da prestane kukati i plakati. Prema njenoj priči, kazao joj je  kako se te godine na Mitrovdan rastužila, tako će se sledeće godine na isti taj dan obradovati. To ne bi imalo tolikog značaja, da se prababa baš osmog novembra sledeće godine nije porodila i dobila još jednog sina, Gvozdena, ona je imala 46, a pradeda 49 godina“, kaže Dragan.

Na taj način porodica Erić spasila se od potpunog crnila, nastavila je da živi. Ipak, tokom Drugog svetskog rata, Gvozden j e bio  u zatvoru i osuđen na smrt. Tu je budućnost Erića opet bila dovedena u pitanje, ali se jedini sin čudom spasao streljanja i vratio u rodno selo. Tu se Gvozden oženio i on je dobio sina, a loza se, na svu sreću, nastavila.

Foto: Rina

„Moj otac je dobio mene, ja imam takođe dva sina,a oni su sa svojim porodicima izrodili još četvoricu i naravno tu su i unučice. Sada je puna kuća, ima nas trinaest članova. Svi živimo pod jednim krovom, slažemo se, radimo zajedno i moji sinovi sa svojom decom ne žele da idu u grad, nego smo ovde nastavili da negujemo naše ognjište. Najlepše je za praznike kad se svi zajedno okupimo za trpezom. Jednom unuku smo dali ime Gvozden, po dedi čije rođenje je spasilo ove naše Eriće, jer bez njega ne bi bilo ni svih nas“, rekao je Dragan.

Selo Gornji Banjani jedno je od najživljih u Zapadnoj Srbiji, jer u dve stotine domova živi oko 80 mališana. S obzirom na broj dečice pod jednim krovom, Erići poprilično utiču na pozitivan natalitet, a i sami kažu da se nadaju da dobiju još potomaka.