Praćenje medveda na Tari otkrilo NEVEROVATNU STVAR KOJU NEKI OD NJIH RADE

Poznata po netaknutim prirodnim lepotama i Pančićevoj omorici, planina Tara može da se pohvali da se na njenim padinama trenutno nalazi i najbrojnija populacija mrkih medveda, koji važe za najveće šumske životinje u Evropi.

Iako je uobičajeno da tokom zime budu manje aktivni, to ne mora da znači da prespavaju nekoliko meseci. Vrlo često se poslednjih godina usled visokih temperatura, ranije bude iz zimskog sna. Njihovo kretanje pomno se prati čitavih 15 godina, uz pomoć satelitskih ogrlica, a do sada je ogrlice dobilo 22 jedinke i za sve ovo vreme dale su pregršt izuzteno važnih informacija.

"Godinama unazad vrši se monotoring mrkog medveda. Na taj način ustanovili smo da se itekako puno kreću. Dešavalo se da mlađi medvedi koji traže svoj životni prostor pređu dnevno do 60 kilometara, a neki su za 9 meseci prešli čak oko 1.800 kilometara. Dok je lepo vreme oni znaju da preplivaju Drinu, prošetaju do Zenice oko 270 kilometara i vrate se u svoje prirodno stanište ", rekao je za agenciju RINA Ranko Milanović, rukovodilac službe za informisanje u NP Tara.

Tokom hibernacije temperatura tela im se spušta na oko 2 stepena, disanje, puls i metabolizam se usporavaju, ali ipak se lako mogu probuditi i izaći iz brloga, posebno posle perioda otopljavanja. Tokom blagih zima poneki medvedi sve vreme ostanu na nogama. Iako se mnogi plaše susrete sa njima, medvedi vrlo retko ili gotovo nikad prvi ne napadaju ljude. Ne doživljavaju ih kao plen, već ih se plaše i izbegavaju sukobe.

Foto: rina

"Ukoliko prolazite kroz šume Tare svakako je potrebna doza opreznosti, ali veća je verovatnoća da vas udari grom nego da vas napadne medved. Populacija mrkih medveda na našoj teritoriji raste, jer je ta vrsta zaštićena i strogo je zabranjen lov. Oni obitavaju na svim delovima Tare, u kanjonskim delovima Drine, na šumskom području, Mitrovcu", kaže Milanović.

Do sada najkrupnija jedinka mrkog medveda uhvaćena je i obeležena upravo na ovoj planini. Šumski džin težak je 246 kilogarama, star deset godina i dobio je ime Aleksandar po čuvenom vojskovođi Aleksandru Velikom. Osim po svojoj veličini, specifičan je i po tome što je prvi koji je markiran ogrlicom koja ima kameru.

"Ovaj gorostas je poneo posebnu GPS-GSM ogrlicu koja ima takozvanu akcionu kameru. Zahvaljujući njoj imaćemo priliku da vidimo život medveda iz njihove perspektive. Ovako prikupljeni podaci pomoći će nam da bolje razumemo ponašanje i ekologiju ove ugrožene vrste", ističe Ranko Milanović.

Aleksandar je obeležen u okviru projekta "Tajni život medveda" koji se finansira od strane kompanije Telekom Srbija a.d., a ima za cilj da doprinese očuvanju biološke raznovrsnosti Nacionalnog parka Tara i Srbije i podizanju svesti javnosti o potrebi i značaju zaštite ugroženih vrsta.