Slavimo veliki hrišćanski praznik - Sveti Trifun, dan kada se bude priroda i ljubav, a zima popušta! Ovo su običaji na današnji dan!

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Trifuna

Srpska pravoslavna crkva Svetog Trifuna slavi kao velikomučenika koji je postradao za hrišćansku veru, ne isključujući njegov značaj zaštitnika bračne ljubavi i vernosti, koje su deo hrišćanske propovedi.

Sveti Trifun se smatra zaštitnikom vinograda, čuvarem useva od nepogoda i štetočina, ali i zaštitnikom iskrene ljubavi svih hrišćana.

 

Prema hrišćanskom učenju, bračna ljubav je blagoslovena od Boga, a bračni zavet neraskidiv, o čemu svojim delima najbolje svedoče Hristovi velikomučenici, među kojima je i Sveti Trifun.

U "Ohridskom prologu" vladike Nikolaja Velimirovića piše kako je velikomučenik Trifun poginuo 250. godine u Nikeji, od mača hristobornog rimskog cara Dakija.

Vladika Nikolaj govori o skromnosti i isceliteljskoj moći svetitelja Trifuna. Još od detinjstva na njemu je bila velika blagodat Božja, te je mogao isceljivati bolesti na ljudima i na stoci, i izgoniti zle duhove. 

Sahranjen je skromno, po njegovoj želji, u selu Kampsadi u Frigiji, gde je i rođen.

Svetog Trifuna slave mnogobrojni esnafi, vinogradari, mehandžije, a na liturgijama se pominje stradanje svetitelja Trifuna, piše RTS.

Danas nije crveno slovo.

Verovanja i običaji

Na ovaj dan vinogradari izlaze u vinograd da orežu barem jedan čokot vinove loze i poliju ga vinom. Veruje se da će grožđe tako dobro roditi.

Ako na svetog Trifuna pada kiša, veruje se da će uspešno roditi šljiva i da će biti dobra godina.

Srpska pravoslavna crkva je ustanovila je naročiti molitveni čin, koji se vrši sa njivama ili baštama, da se ne dogodi šteta od insekata, miševa i drugih životinja. Uzima se zejtin iz kandila svetog Trifuna i bogojavljenska vodica, pa sveštenik unakrst škropi njivu, baštu ili vinograd, i čita molitvu da svetac zaštiti poljske useve.

edno od verovanja u narodu je da sa ovim danom stiže proleće, da se budi priroda i najuzvišenije osećanje kod ljudi, ljubav.

Foto: www.spc.rs

U nekim selima Šumadije slavi se kao zavetan dan, jer se smatra da on štiti sela od grada i poplave.

Prema verovanju, Sveti Trifun je čuvar bilja i štiti ga od raznih štetočina. Obično se njemu mole da sačuva njive i vinograde od skakavaca, gusenica i drugih insekata.

Na svetog Trifuna počinje sečka (februar), naravno po starom kalendaru, za koju se Kosovu i Metohiji kaže: Sečka seče, Marta dere, Sveti Sava kožu bere". Sečka je, opet rekla: "Da nemam strah od moje starije sestre zime, grane bi od ognja vrelo s jedne strane, a ja bi' ga s druge strane smrzla - toliko u februaru može biti hladno.

Ako na Trifundan pada sneg ili kiša, biće kišna i rodna godina, ako je vedro, godina će biti sušna i nerodna. Narod još kaže: Triša zabo ugarak u zemlju, pa zato sneg i led počinju da se tope.

Foto: www.spc.rs

Sneg može još uveliko da iznenadi, ali se to smatralo berićetnim, pa se govorilo Zatrpaj Tripo, zaspi Simo! (reč je o Sv. Simeonu Mirotočivom, 26. februara) iako je već sutradan, 15. februara, Sretenje, po narodnom shvatanju dan "susreta"

zime i proleća, kad se mečka na kratko probudi da vidi da li će uskoro nastati lepši dani i onda, ako oceni da će potrajati zima, vrati u pećinu da nastavi svoj zimski san.

Svetog Trifuna slave gostioničari.