HEROINA NIJE ZABORAVLJENA! Održan pomen dr Elizabeti Ros, Škotlanđanki koja je dala život za srbiju

Povodom 107 godina od smrti dr Elizabete Ros, hrabre Škotlanđanke koja je umrla od pegavog tifusa lečeći srpske vojnike, održan je pomen na kragujevačkom Varoškom groblju gde je i sahranjena

Parastos je održao Vladika šumadijski Jovan, na srpskom i engkeskom jeziku, a prisustvovali su sekretar ambasade Australije Kris Votson, vojni izaslanik ambasade Kanade Žan Bernije, vojni ataše ambasade Velike Britanije Saša Toms, predstavnica Ministarstva za rad, zdravstvo i socijalnu politiku Dušanka Golubović, predstavnici Vojske Srbije, Crvenog krsta, Kliničkog centra kao i predstavnici grada Kragujevca i Crvenog krsta.

Foto: Privatna arhiva

- Kragujevac je u Prvom svetskom ratu bio grad smrti, a u humanitarnim misijama je došlo 200 lekara i 500 medicinskih sestara, i među njima je bila i Škotlanđanka Elizabeta Ros. Ona je ostavila svoj živit na pijedestal ljudskosti i humanosti. Ona je ponos srpskog narida i zalog za budućnost, i svojim herojskim činom stoji rame uz rame sa srpskim heroinama kao što je Milunka Savić - rekla je Gordana Damnjanović, član gradskog veća za zdravstvo i socijalnu politiku.

Vojni ataše Velike Britanije pukovnik Saša Toms se zahvalio građanima i vlastima Kragujevca što što "neguju već dva veka prijateljstvo dva naroda" i izrazio nadu da će i sadašnje generacije "graditi zajedničku budućnost kao što je radila dr Elizabeta Ros". On je i čestitao Dan državnosti Srbije građanima.

Početkom 1915. godine, nekoliko meseci od otpočinjanja Prvog svetskog rata, u Srbiji, koja je tada već umnogome bila opustošena, puna ranjenika i bez dovoljno lekara i medicinskog osoblja, izbila je velika epidemija pegavog tifusa, što je zemlju dovelo u veoma tešku situaciju. Tada su iz mnogih zemalja, a najviše iz Velike Britanije, u pomoć stigle brojne savezničke humanitarne i medicinske misije, kao i dobrovoljci, među kojima je najviše bilo žena, koji su Srbiji pružili ogromnu i dragocenu pomoć. Procenjuje se da je u to vreme u Srbiji boravilo više od 600 strankinja, od kojih su 22 tu izgubile život.

Među tim dobrovoljcima u januaru 1915. stigla je i škotska lekarka Elizabeta Ros (Elizabeth Ross). Rođena je 1878. godine u Londonu, a studije medicine završila je 1901. u Glazgovu. Nekoliko godina radila je u Velikoj Britaniji, a zatim od 1909. u Persiji (današnji Iran) do početka tzv. Velikog rata, kada, saznavši za nevolje Srbije, dolazi kao dobrovoljac u Prvu rezervnu vojnu bolnicu u Kragujevcu, koja je tada, zbog izbijanja velike epidemije pegavog tifusa, već praktično bila pretvorena u zaraznu bolnicu.

Iako svesna svih opasnosti, predano i požrtvovano je radila tu nekoliko nedelja, kada je i sama obolela od 'pegavca', te nakon teških 13 dana preminula 14. februara 1915, na svoj 37. rođendan. Sahranjena je u Kragujevcu, a od 1980. godine, kada je njen grob, koji je bio zajednički sa druge dve Britanke koje su takođe umrle od pegavog tifusa, bio restauriran, održava se svakog 14. februara u podne komemoracija njoj u spomen, kao i svim ostalim hrabrim i plemenitim ženama koje su, pomažući Srbiji, izgubile život te nesrećne godine.