ČUVARI VREMENA! Već tri generacije porodica Pioker ponosno stoji na braniku sajdžijskog zanata, OVO JE NJIHOV KLJUČ USPEHA (FOTO)

Tri generacije porodice Pioker u Kikindi jedini su ponosni čuvari sajdžijskog zanata već duže od sedam decenija

U maloj časovničarskoj radnji u srcu grada kuca na stotine satova. Jedni pokazuju tačno vreme, a drugi čekaju spretne prste Igora i Željka Piokera i njihovog oca Ištvana da ih naštimuju.

Kada je davne 1951. godine Robert Pioker otvorio časovničarsku radnju u Kikindi, sigurno nije ni slutio da će 70 godina kasnije njegovi naslednici biti jedini majstori koji se profesionalno bave ovim zanatom i popravljaju satove. Jer u vreme kada je učio za sajdžiju, tridesetih godina prošlog veka, u gradu je bilo devet radnji, svedoči danas Robertov sin Ištvan, jedini zanatski časovničar u Kikindi.

Foto: V.N.

- Otac je učio zanat kod majstora Jovana Saraza koji je prodavao budilnike marke “Kienzle”, a pravili su ih Nemci. Ta fabrika i danas radi, najstarija je u Nemačkoj i osnovana 1822. godine. Tada je važilo da ime onoga ko ih prodaje bude označeno na brojčaniku-Jovan Saraz, Velika Kikinda. U to vreme i ranije, generacije majstora Podunavskih Švaba bili su istovremeno časovničari, zlatari i optičari. Kada je moj otac otvarao radnju, u gradu je radilo pet časovničara.

Vremenom ih je bivalo sve manje, pa sam kupio dve radnje i razradio posao. Sada je ostala jedna-priča Ištvan. Na prste jedne ruke mogu se nabrojati vrhunski časovničari u Srbiji. Satove nose mnogi, a majstori koji znaju da ih popravljaju su retki, gotovo da ih nema. Zanimanje nestaje, a smer časovničar u srednjoj školi u Kikindi završio je Ištvan Pioker (68), sada jedini zanatski časovničar u penziji, dok je poslednja generacija iz klupa izašla sedamdesetih godina prošlog veka.

Foto: V.N.

- Najbitnija je praksa u svakom zanatu i ključ je uspeha, uz predan rad, dosta strpljenja i ljubavi prema poslu. Moji sinovi Igor i Željko zanat su učili od mene. Treba vratiti kalfe, pomoćnike majstora, kao što se moj otac usavršavao dve godine-iskustveno naglašava Ištvan.

U eri mobilni telefona i pametnih satova, i dalje je mnogo onih koji ne žale da imaju ručne satove sa mehanizmom. Dok neki ne mogu da smisle časovnike, drugi bez njih ne mogu da utonu u san.

- Mnogi obožavaju njihove otkucaje i bez njih ne mogu da zaspu, ali ima i onih koji ih ne podnose. Puno je satova po koje niko nikada nije došao i sve ih čuvamo. To su stari mehanički, ali i noviji. Dešavalo se da nam dolaze i kažu: “Nisam mogao da dođem, bio sam u zatvoru”. Ne bojimo se da će ovaj zanat ikada izumreti. Zidni časovnici nikada nisu izašli iz mode, iako su odavno deo istorije, jer su uglavnom nasleđeni, ali vremenom dobijaju na vrednosti. Jedan od najstarijih zidnih časovnika koji je restauriran u radnji je nemačke marke “Gustav Becker” proizveden pre oko 150 godina-navodi Igor Pioker.

Foto: V.N.

Dok vreme neumitno teče, u zanatskoj radnji tišinu prekidaju otkucaji satova i dolazak mušterija. Svima je važna popravka, jer kako kaže Igor: “Vreme će se uvek meriti, a satovi proizvoditi”.

Rad s ljubavlju

Da bi se radio sajdžijski zanat, prvenstveno je bitna ljubav prema njemu, jer mnogo vajde od njega porodica Pioker nije imala. U prilog tome govori i činjenica da posle 70 godina predanog rada i dalje plaćaju zakupninu za opštinski lokal u centru grada.

- Posla ima približno kao ranije, ali je vrsta drugačija. Sada se uglavnom menjaju baterije, narukvice, kaiševi, stakla na satu. Popravki satnih mehanizama sve je manje, ali svako doba nosi svoje. Nekada nisam mogao da stignem da uradim sve u radnji, pa sam imao priručnu radionicu.

Pokupim satove i nosim ih kući na popravku. Danas je to sve drugačije. Obim posla za uklopne satove koji mere skupu i jeftinu struju smanjio se još pre desetak godina. Toga više nema, jer se ugrađuju elektronski satovi -pričaju otac i sin.

Foto: V.N.

U službi tačnog vremena

Ištvan Pioker godinama je sa timom “Livnice” popravljao javni časovnik na tornju Gradske kuće
koji nema nikakvu oznaku. Pre petnaestak godina, mehanizam je skinut i prenet u Narodni
muzej, a Ištvanov sin Igor je uspeo da ga popravi.

- Osposobio sam ga da radi za potrebe izložbe u muzeju 2018, a na tornju Gradske kuće je
postavljen elektro-mehanički mehanizam za časovnik-kaže Igor.