TONI JE NAPRAVIO ZLATNU OGLICU ZA "ČELIČNU LEJDI" Za majstore Zlatare Majdanpek nije postojala NEMOGUĆA MISIJA (VIDEO)

Nekada najčuvenija fabrika za izradu zlatnog i srebrnog nakita još iz vremena bivše Jugoslavije ,,Zlatara Majdanpek,, pored slovenačke ,,Zlatarne Celje,, bila je mesto za izradu nakita po najneobičnijim željama i narudžbinama najzahtevnijih kupaca.

Pored nakita u ovoj fabrici izrađivali su se i najfiniji predmeti iz crkvenog programa, ukrasni predmeti od srebra sa pozlatom,pa se pored posebnog mesta koje uvek zauzimala na svetskim i domaćim sajamskim manifestacijama o njenim majstorima uvek i na svakom mestu govorilo sa posebnim uvažavanjem.

Foto: V.J.

Posebno kada su u pitanju zahtevi kupaca sa ,,debelim novčanikom,, za Majdanpečke zlatare nije bilo tajni. Upuštali su se u realizaciju svakakvih ideja i zamisli naručilaca , ljubitelja zlatnog i srebrnog nakita.

Jedan od onih za koga se i danas kaže da je ponikao u grupi najvrsnijih majstora Zlatare Majdanpek, je Anton Vlku (63) koji je radeći na poslovima u izradi livenog nakita a potom i u modeliranju, proveo preko 36 godina staža. Za Tonija kako ga popularno u Majdanpeku zovu u ovom poslu nema nepoznanica.

Sa svega 17 godina ušao je u svet zlatarstva i kako kaže, ovaj zanat je njegov život. Iako je u penziji ni dan danas se njega ne odriče i kad god ugrabi malo vremena prepusti se svojim kreacijama i umeću u izradi po kojeg komada nakita od srebra, koji se mogu videti ali i pazariti na nekoj od prodajnih izložbi širom Srbije.

Majdanpečki zlatari radili oglicu za Englesku premijerku Margaret Tačer!

,, Zlatara Majdanpek je bila nešto posebno. To vidim kada odem u Beograd i posetim značajnija mesta poput Fakuleteta ili Muzeja umetnosti sa kavim pijetetom i respektom sam dočekan na samo pomen imena Fabrike u kojoj sam proveo radeći više od tri decenije.

Ljudi su cenili i dan danas poštuju naš rad i to me uvek posebno obraduje. U Zlatari je uvek radilo više žena, međutim ja sam pripadao prvoj grupi majstora od kojih sam učio zanat jer za te ljude u ovom poslu nije bilo ničeg što nisu mogli da naprave. Istina bio sam mlad, ali zanat sam ,,krao,, od najboljih. Za takve poput mene, mlade, ambiciozne uvek je bilo razumevanja. Pa sam od strane rukovodstva Fabrike poslat u Areco u Italiji na usavršavanje, ističe Toni koji je bio jedan od šestoro majstora Zlatare Majdanpek, kojima je bila poverena izrada zlatne ogrlice za ,,Čeličnu lejdi,, kako je popularno nazivana u narodu nekadašnja premijerka Velike Britanije, Margaret Tačer.

,,Po zamisli našeg najpoznatijeg dizajnera u Zlatari Majdanpek, Veselina Pejčića, radili smo zlatnu ogrlicu sa medaljonom na kome se nalazio lik Josipa Broza Tita za britansku političarku , premijerku, Margaret Tačer. Vesa i ja uradili smo jednu od tri verzije a ona koja je procenjena kao najbolja, poklonjena je Engleskoj premijerki. Nju je uradio najiskusniji među nama, majstor Dane Nikolić. To je za mene najmlađeg u grupi bio veliki izazov ali i posebna čast, za Informer priča Anton Vlku.

Foto: V.J.

Više od tri decenije Majdapečki dizajneri i zlatari trudili su se da zadovolje ukuse svih svojih kupaca. Iz ove fabrike izašle su najlepše kolekcije zlatnog ,srebrnog , platinastog unikatnog nakita. Ogrlice, narukvice, prstenje, miđuše, medaljoni... To nisu bili obični komadi, već prava umetnička dela, posebno za one sa istančanim ukusom a među njim su većinom prednjačili stranci.
Majstori zlatari su od strane anonimnih kupaca birani i po karakternim osobinama!

Za "čašu mira i poverenja" birani karakterni majstori

Bilo je tu različitih zamisli. Poneki su išili toliko daleko u svojim prohtevima da su čak određivali izradu predmeta prema karakteru majstora. Tako da se i dan danas pamti kada je jedna dama želela da joj se od srebra i nikla izradi takozvana,,čaša mira i poverenja,, posuda ukrašena dragim kamenjem, visoka pola metara . U njenoj izradi ona je imala i želju da tu ne budu uključeni bilo koji majstori. Traženo je da se odaberu po karakteru, pa su tako tu specijalnu želju morali da joj ispune oni koji su staloženi koji u svom rečniku ne koriste psovke i ne svrstavaju se u nepoštene ljude.

Odabir je prepustila poslovodstvu Zlatare kojem nije bilo lako ali nije bilo izbora, jer su uvek bile u opticaju velike svote novca koje se ne ispuštaju tako lako. Među svojevrsne kuriozitete spada i izrada kadionice iz crkvenog programa koja je po narudžbini anonimnog kupca bila teška oko 900
grama, urađena od čistog borskog zlata. Kupac je bio izričit da se u javnosti nikako ne iznose detalji porudžbine.

Radili i dve štafete za Dan mladosti, jaje od zlata

,, U našoj fabrici su urađene i dve Savezne štafete mladosti. U to vreme sećam se to je bio poseban izazov za nas ali velika čast i odgvornost da li ćemo ispuniti očekivanja. Ono što tada nije bilo poznato javnosti, da je uvek rađeno nekoliko primeraka, od kojih je jedna, original, uručivana na centralnoj svečanosti u Beogradu predsedniku Titu za rođendan 25. maja, a ostale kopije su iz ruke u ruku prenošene širom zemlje. Sećam se da je i posebna ,,ukrasna igla,, za potrebe modne kolekcije kreatorke Verice Rakočević, delo dizajnera Veselina Pejčića, krasila odevne kombinacije naših učesnika na Evrosongu, ističe Toni.

Majdanpečki radnici Zlatare ne zaboravljaju ni porudžbinu žene, koja takođe nije želela da se deklariše, da joj se uradi jaje od zlata, jer je sanjala da valja crkvi pokoniti nešto pred Uskrs. Ovu zamisao mogli su u datom trenutku da joj realizuju samo majstori Zlatare Majdanpek.

Foto: V.J.

,, Radili smo i paletu bakaranih slova sa pozlatom za koju tada nismo znali u koju će svrhu biti upotrebljena .Tek nakon smrti Josipa Broza Tita mnogima je postalo jasno da su slova ispisanog imena na ploči u Kući cveća delo ruku mastora Zlatare iz Majdanpeka, napominje Toni. Svedočenja još ponekih, nekadašnjih Majdanpečkih ,,zlataraca,, kako su zaposlene ove Fabrike nazivali, govore da je Tito bio čovek sa posebnim ukusom. Često je naručivano da mu se u Majdanpeku uradi po koja zlatnu kutiju za držanje cigareta ili pepeljara po njegovoj zamisli za lične potrebe ili za poklon prilikom odlazaka u neku od državničkih poseta.

Sloba sam sebi naručio 14 karatni orden

Ni njegovi naslednici nisu zaobilazili Zlataru Majdanpek. Urbana legenda postoji da je iz kabineta Slobodana Miloševića naručen orden za predsednika od 14 karatnog zlata . Da li je Sloba to sam sebi naručio i kuda je nestao orden nakon njegovog odlaska, još uvek su samo nagađanja.

Danas su ovo samo poneka sećanja na višedecenijski rad ove majdnapečke fabrike i njene vrsne majstore od kojih su u gradu rudara ostali samo poneki, poput Antona Vlku. On se svog zanata ne odriče i vrlo često pomaže svojim sugrađanima u savetima kako da prepoznaju pravo zlato od kopije kako se ne bi našli u problemu. On je dobar poznavalac ovog plemenitog metala, jer je sa njim proveo čitav svoj radni vek.