DAVIMO SE U SOPSTVENOM SMEĆU! Gde završava otpad koji naprave građani Srbije

Svaki stanovnik Srbije u proseku proizvede 1,17 kilograma dnevno, odnosno 0,43 tone otpada godišnje. Verovali ili ne, više od 80 odsto tog smeća završi na takozvanim divljim deponijama.

Iako imamo potpuno definisanu zakonsku regulativu i sanitarne deponije izgrađene po evropskim propisima, u praksi je situacija, na žalost, poražavajuća. Samo 558.568 tona otpada odloženo je na mesta predviđena i bezbedna za to, od ukupno 2,34 miliona tona koliko je sakupljeno, pokazuju podaci Agencije za zaštitu životne sredine.  

Ove brojke nikako ne ohrabruju, pogotovu ako se uzme u obzir činjenica da u komunalni otpad spada sve ono što građani svakodnevno bacaju - papir, karton, staklo, metal, plastika, bio-otpad, drvo, tekstil, ambalaža, otpadna električna i elektronska oprema, baterije i akumulatori, ali i kabasti i mešani komunalni otpad.

Foto: informer.rs

Bio-otpad u koji spada baštensko smeće i ostaci od hrane, prema podacima iz Programa upravljanja otpadom u Srbiji za 2022-2031. godinu, čini čak 40 odsto komunalnog otpada. Njegovom razgradnjom stvara se metan, a time i emisija gasova sa efektom staklene bašte, što se negativno održava na klimu. Osim toga, tokom razgradnje pokreću se mnogi hemijski procesi jer smeće ispušta štetne materije, uključujući i teške metale. Sve to dospeva u podzemne vode, a preko njih i do izvorišta vode za piće. Jasno je da je prouzrokovana šteta nemerljiva. 

Foto: Z.I.

Zašto je važno gde bacamo smeće i kako to utiče na životnu sredinu? Ukoliko ga odlažemo na sanitarne deponije koje su planski izgrađene i opremljene, šteta po životnu sredinu je minimalna, jer se razgradnja dešava u kontrolisanim uslovima. 

Ukoliko otpad završi na nesanitarnim deponijama, zagađenje je nemoguće kontrolisati. Najopasnije je ako smeće završi na spontano nastalim, divljim deponijama, uglavnom u seoskim sredinama gde se uzgaja voće, povrće i žitarice.