OD VELELEPNOG ŠPICEROVOG DVORCA DO KUĆE DUHOVA! Devastirani zidovi kriju jezivu priču o njegovoj tužnoj sudbini (FOTO)

Nekadašnji velelepni Špicerov dvorac u Beočinu postao je ruina zahvaljujući, pre svega, ljudskoj nebrizi, a obećanja da će biti obnovljen u protekle dve decenije ostalo je samo, po onoj narodnoj, obećanje ludom radovanje.

Dvorac je izgrađen 1898. godine, a vlasnik je bio bogati beočinski Nemac jevrejskog porekla Ede Špicer, koji je u dvorcu živeo sa ženom Klarom, sinom Jonasom i ćerkom Johanom. Tragedija u toj porodici kao da je obeležela i sudbinu samog dvorca od njegovog nastanka.

- Njihova kćerka Johana je ovde često boravila, a prema priči za koju su stariji Beočinci tvrdili da je istinita, zaljubila se u konjušara na imanju. Pošto nije bila moguća ovakva veza između bogatašice i sirotana, njeni roditelji su bili izričito protiv ljubavi dvoje mladih. Ona se ubila u samoj kući, a njen duh je nastavio da luta dvorcem.

Foto: S.K.

Bilo je onih koji su se kleli da su videli duh Johane kako šeta dvorcem i to u vreme kad su takve „ izmišljotine“ bile čak i kažnjive, posle Drugog svetskog rata i vremena titoizma kod nas – kaže za Informer Milovan iz Beočina, koji troši sedmu deceniju života.

Prema rečima našeg sagovornika, još jedna tragedija je obeležila život ovog zdanja.

- Prilikom radova na sistemu grejanja početkom prošlog veka, u dvorcu je poginulo deset radnika, a veliki broj je ranjen. Naime, eksploidrao je parni kotao, koji je bio napuknut, u momentu kad su radnici pokušali da ga poprave. Gazda je bio toliko moćan u to vreme, da je ova tragedija zavejana velom tajne, a tela poginulih su tajno sahranjena na beočinskom groblju.

Porodicama poginulih, koji su bili iz različitih krajeva tadašnje Autrougarske i različitih vera, zabranjeno je da preuzmu tela poginulih- kaže naš sagovornik.

Foto: S.K.

Inače, gazda Edo Špicer je bio suvlasnik beočinske cementare, a Špicerovi su u dvorcu živeli do početka Drugog svetskog rata, kada su otišli u Nemačku . Za vreme rata dvorac je postao sedište nemačke komande, a potom je kroz vreme menjao funkcije od škole i biblioteke, preko kulturnog centra i restorana.

Propast je počela kada je poslednje preduzeće „ Podunavlje“ koje se staralo o njemu, privatizovano, a sve priče o obnovi ostale su samo prazne priče.

- U posleratnom periodu ovde su jedno vreme bile škola i beočinska biblioteka, a kasnije i ekskluzivni restoran „ Stari dvorac“, u kome su pevale estradne zvezde poput Silvane Amenulić i Olivere Katarine.. Tu su snimane i mnoge televizijske serije i novogodšnji program. Što bi se reklo, nekad bilo sad se pripoveda- kaže naš sagovornik.

Inače, svojevremeno je dvorac Špicerovih bio i „ glumac“ u jednom filmu Klinta Istvuda, koji je sniman sredinom šesdesetih godina prošlog veka. Takođe, pojedine kadrove u njemu i okolini snimao je i Emir Kusturica, za film „ Crna mačka, beli mačor“, a jedno vreme tu je svoj atelje imao i pesnik Miroslav Mika Antić.

Foto: S.K.

Postao ruina iako je spomenik kulture

Sasvim je zanimljivo da je dvorac još u junu 1997. proglašen za spomenikom kulture, koji bi trebalo da bude pod posebnom zaštitom Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Međutim, kako je danas samo ruina, čini se da bi bolje prošao da do ovog proglašenja nije ni došlo.

Na društvenim mrežama su u psolednjih nekoliko godina pokrenute i grupe koje pokušavaju da animiraju javnost da se sa dvorcem konačno nešto učini.

- Sve ovo sto radim/mo je jedan oblik akcije da se što više ljudi upozna sa problemima. Jedan od najvećih je nezainteresovanost nadležnih službi čiji je posao da vode računa o njemu. Čitava priča se svodi na nekoliko rečenica: „Razmatra se situacija“, „Imamo u planu“ „ Čim se stvore uslovi“ ... Tipični politički odgovori. Nadležan je Zavod za zaštitu spomenika kulutre, a vlasnik država Srbija – navodi su u FB grupi „ Špicerov dvorac u Beočinu“.