Prelazite preko njega skoro svakog dana, a da li ste znali za ovaj podatak? Beogradski most je u stvari blizanac!

Velika je verovatnoća da većina Beograđana koji svakodnevno prolaze mostom koji se zove “Brankov“ i ne znaju da ustvari prelaze preko dva mosta. Dva mosta, jedan pored drugog stoje u konstrukciji između kojih je razmak samo 25 centimetara

Kada prolazimo Savskim šetalištem ili krstarimo ispod Brankovog mosta možemo uočiti dva potpuno odvojena mosta, čak u detaljima različita, dok je razliku gotovo nemoguće primetiti kada idemo ili se vozimo preko istog.

Brankov most, koji se nezvanično nazivao i “Savski” i “Zemunski”, a do 1941.godine  “Most kralja Aleksandra” bio je samo jedan i znatno manji. Srušen je eksplozivom tokom bombardovanja Beograda u Drugom svetskom ratu, aprila 1941.godine. 

Novi most sagrađen je 1956. godine na temeljima starog i nazvan je“Most bratstva i jedinstva”.

Foto: Promo

U svoje vreme, zbog svoje konstrukcije, most “Bratstva i jedinstva” smatrao se remek delom domaće arhitekture. Reka Sava tada je premošćena bez ijednog stuba podupirača u sredini. Bilo je neophodno obezbediti uslove za nesmetano kretanje rečnog saobraćaja, jer je pozicija mosta smeštenog na pristaništu to uslovljavala.

Sa bumom izgradnje Novog Beograda, i povećanim saobraćajem, njegov kapacitet je ubrzo postao nedovoljan. 

Zbog toga je 1978. ideja o proširenju Savskog mosta dospela u prvi plan. Stari most(danas poznat kao “Tramvajski”) zbog loših uspomena na okupaciju nacista koji su ga podigli 1942.godine, najpre je bio otpisan i predviđen za sečenje, ali je rekonstruisan 1967.godine sa ciljem da rastereti sve gušći saobraćaj. Međutim, nije mnogo poboljšao situaciju.

Foto: TV Pink printscreen

Predviđanje stručnjaka da će biti 100.000 automobila 1980. godine prevaziđena su već dve godine ranije. Ekspanzija motornih vozila krajem sedamdesetih dovela je do zagušenja gradskih saobraćajnica. U to vreme Brankov most bio je jedina drumska veza između Zapadne Evrope sa Istokom. Evropski putnici i sve više gastarbajtera iz Nemačke na putu ka kući prolazili su ovuda sve do puštanja Gazele u funkciju.

Današnji Brankov most je još  tada važio za “glavni” gradski most, iako po obimu saobraćaja to nikada nije bio. Po broju vozila most Gazela je uvek bio ispred, i tada i sada.

Nije se tada očekivalo mnogo olakšanja ni od izgradnje “Gazele”. Da bi se proširio Savski, današnji Brankov most, trebalo je prvo sačekati završetak radova na njoj.

Masivna konstrukcija

Od februara do maja 1978. montirana je čelična konstrukcija. Most je imao 49 čeličnih elemenata, a kompletiran je van Beograda i samo prenet i postavljen. Nova čelična konstrukcija se staroj približila po valjcima. Oni su smanjili trenje koje bi bilo 10 puta veće da ih nije bilo, jer ih je konstrukcija pritiskala težinom od 3.000 tona.

Prvobitni razmak između dve konstrukcije bio je 3,5 metra, a na kraju su približene na svega 25 centimetara.

Trake na novom mostu blizancu su bile šire, a samo za farbanje oba mosta u zeleno utrošeno je 100 tona boje, 4.500 tona čelika i 600 tona asfalta.

Foto: Grad Beograd

Otvaranje mosta 1. septembra 1978. uslovilo je i izvesne izmene u saobraćaju u okolnim ulicama.

Na ulazu iz Brankove ulice(po kojoj most danas nosi ime), vozači  su morali da naprave luk. Na most iz Pop Lukine se ulazilo u dve trake, dok se iz pravca Karađorđeve izlazilo takođe kroz dve trake iz Ulice Gavrila Principa.

U prvim danima bio je zabranjen saobraćaj za teretnjake i bicikliste. Važilo je i pravilo da se iz pravca Novog Beograda na Terazije stiže trakom na novom mostu, a ko je želeo da skrene u Gavrila Principa morao je da se prestroji desno još u ulici ispod SIV-a, jer je ovo skretanje bilo moguće samo iz trake na starom mostu.