NE BACAJTE OSTATKE HRANE! Napravite od njih CRNO ZLATO! Evo i kako

Ostatke hrane možemo iskoristiti za proces kompostiranja zemlje. Samim tim ćemo obogatiti tlo u koje ćemo posaditi organsko voće i povrće, a i nećemo bacati hranu

Kompostiranje je najprirodniji i najekonomičniji vid recikliranja biološkog otpada, koji bi tek trebalo da zaživi na našim prostorima, a koji se u svetu već uveliko primenjuje. U procesu kompostiranja, ostatke hrane i dvorišni otpad možemo pretvoriti u „crno zlato“ koje će služiti kao komponenta ishrane naših biljaka i dodatno poboljšati tlo na kome rastu.

Međutim, koje namirnice mogu da se razrade brzo, koliko proces kompostiranja traje i kako možemo napraviti organsko đubrivo? Ovim povodom razgovarali smo sa Nikolom Petrušićem, master inženjerom poljoprivrede.

- Sve namirnice se razgrađuju različito, a proces komportiranja traje oko jedne a može i jedne i po godine. Voće našeg podneblja se dosta brzo razgrađuje ako nije mnogo tretirano, pošto na proces razgradnje utiču bakterije kao i količina toplote, vode i vazduha. Na primer, citruse i kore citrusa se vrlo teško i sporo razgrađuju posto je kora čvrsta i najčesće puna pesticida - kaže Petrušić.

Foto: Pixabay

PH vrednost zemlje ne mora da bude od presudnog značaja. Na brzinu i kvalitet kompostiranja najviše utiču količina tj. broj mikroorganizama koji vrše razgradnju organske materije, takođe kada se u kompost doda npr nova trava u komposter, masa treba malo da se promeša kako bi mikroorganizmi počeli sto pre da deluju.

Međutim, neke namirnice bacamo budzašto, a nismo ni svesni koliko mogu pomoći za razgradnju i obogaćivanje zemlje. Petrušić navodi koje su to namirnice:

- Uglavnom se koriste ostaci voća i povrća, ostaci čaja, ostaci hleba, peciva, a sve više se koristi i soc od kafe. - 

Što se tiče dodatnih hemijskih preparata na tržištu, ima sredstava za kompostiranje koji poboljšavaju rad mikroorganizama i sprečavaju razvoj patogena kako isti kasnijom primenom komposta ne bi završili u zemljištu.

BONUS VIDEO: