KRVNA OSVETA, ZAKON IZNAD SVIH ZAKONA?! Starica (95) više nije mogla da trpi teror brata ubice svoga sina, UZELA JE PIŠTOLJ I NAMIRILA DUG!

Za Šiptare na Kosmetu i Albance u Albaniji i dalje je „ vrhovni zakon“ Kanon Leke Dugađinija, iz 15. veka, u kome stoji da "ukoliko jedan čovek ubije drugoga, muški član porodice mora uzvratiti istom merom" i on je iznad svih ostalih zakona

Krvna osveta je preživela od plemenskog uređenja, preko feudalizma, Titovog i Enver Hodžinog komunizma, sve do današnjeg doba EU kapitalizma

Najbizarniji slučaj krvne osvete u Srbiji je onaj iz 1994. godine, koji se dogodio u selu Romaj, na planini Paštrik, kod Prizrena. Tada je starica Riva Demaj, koja je u momentu ubistva imala 95 godina, hicima iz pištolja ubila šesnaestogodišnjeg Nasera Demaja, deverečića i brata ubice njenog sina. Nekoliko meseci pre toga, Naserov brat je ubio staričinog sina, a svog brata od strica Halila Demaja, tako što ga je zverski pretukao motkom.

Starica je osuđena na osam godina zatvora, odslužila je četiri i pretpostavlja se da je bila najstariji osuđenik na svetu i bivšoj Jugoslaviji.

Učitelj Halil Demaj je godinama pre nego što je ubijen bio malteretrian od meštana svog sela i rođaka samo zato što je prihvatao da kao prosvetni radnik radi po nastavnom programu Republike Srbije i što se javno izjašnjavao da je njegova država Srbija i SR Jugoslavija, a ne „nezavisno Kosovo“. Bio je jedini u tom kraju koji se tako izjašnjavao.

- Halila su i ranije napadali, a žena ga je zbog toga napustila i ostavila sa dvojicom maloletnih sinova. Kada je na seoskoj stanici čekao autobus za Prizren svi su se sklanjali od njega kao da ima kugu, a sve je kulminmiralo kada ga je u dvorišu porodične kuće brat od strica na smrt pretukao motkom– ispričao nam je tada jedan od policijskih inspektora iz Prizrena.

Foto: Printscreen

Ubica je odmah pobegao preko svega nekoliko kilometara udaljene granice sa Albanijom. Međutim, teror nad majkom ubijenog učitelja Halila nije prestajao, a u tome je prednjačio šenaestogodišnji Naser, koji ju je tukao, uništavao joj povrće i baštu, krao veš sa sušenja i mnogo toga što joj je zagorčavalo život.

- Jednog dana baka Riva više nije mogla da trpi teror. Posle još jednog uzdarca u lice koji je dobila, otišla je do kuće, uzela pištolj pokojnog sina, a zatim se vratila i ispalila par hitaca u nasilnika. Izvršila je i krvnu osvetu, jer nije imao drugi ko od muških glava, pošto su njeni unuci bili mali, ali se i spasila od terora deverovog sina – kaže naš sagovornik.

Odmah posle ubistva, Riva Demaj je obukla svoje odelo spremljeno za svečane prilike, pištolj kojim je izvršila ubistvo umotala u maramu, a zatim sela na autobus i otišla za Prizren.

- Otišla je do policijske stanice i zatražila da je primi komandir. Ušla je u njegovu kancelariju i na opšte zaprepašćenje svih, sasvim mirno stavila na sto pištolj, rekla šta je uradila i zatražila da je uhapse. Osuđena je na kaznu od osam godina zatvora, odslužila je četiri u ženskom zatvoru u Lipljanu, a zatim je pomilovana zbog godina života i dobrog ponašanja – kaže naš
sagovornik.

Foto: S. K.

Opština Prizren je posmrtno dodelila jedan manji stan pokojnom učitelju Halilu u kojoj se posle zatvorske kazne smestila starica Riva sa dvojicom svojih unuka. Međutim, ni tu nije dočekala mir, jer je po dolasku NATO snaga i terorista iz UĆK u leto 1999.godine, svojih sunarodnika, isterana iz stana kao „ saradnik srpskih okupatora“. Tada je i pretučena i teško joj je povređeno oko.

Privremeno utočište je našla u Bogosloviji u Prizrenu, čekajući smrt i da ispuni amanet pokojnog sina Halila da bude sahranjena pored njega na groblju. Kako smo saznali, to se nije ostvarilo, jer je kasnije prebačena i preminula na teritoriji centralne Srbije .