OVAKO SU TRI MUSKETARA SA TISE KRENULA KOD TARZANA U AFRIKU! Veliku avanturu kod Rijeke prekinuli šokirani policajci, IMALI SU SAMO 12 GODINA (FOTO)

Andreas Pap, Sinša Galetin i Ferenc Jonaš iz Novog Bečeja, 40 godina posle, prisetili se i žele da obeleže jubilej svog neobičnog dečijeg nestašluka

Imali su samo 12 godina, ali i silnu želju, da pod utiskom knjiga o džungli i filmova o Tarzanu, koje su upijali, osete zov džungle i otisnu se u pustolovinu, koja je za većinu vršnjaka, izgledala kao nemoguća misija.
 

Foto: Privatna arhiva

- Da se ne sećam batina koje sam tada dobio od oca, verovatno bih i ja sada slično razmišljao, nestvarno je bilo da nas tri derana izbravnog Banata, stignemo gde smo naumili - uz osmeh započinje priču Andreas Pap, iskreno priznajući da je sa svoja dva drugara, dečački bio uveren da će njihova avantura uspeti i da će preko hrvatskog dela Jadrana, uspeti da pređu u Italiju i idu dalje prema jugu.

- Nismo zbog loših ocena rešili da krenemo na put, niti smo bili neki zli dečaci, jednostavno silno smo želeli i toliko maštali o džungli, a živopisni detalji iz filmova, u našim glavama stvorili su viziju da ćemo sigurno, tamo negde sresti Tarzana - nastavlja Andreas, koji je ovih dana posetio rodnu varoš na banatskoj strani Tise, napominjući da se njegova supruga, u razgovoru o njihovoj pustolovini iz 1982. godine, dosetila da bi bilo lepo da obeleže svoj idealizam, 40 godina kasnije. 

- Dopala mi se ideja, obavestio sam drugare, Siniša Galetin je u Švajcarskoj, u Cirihu, radio je dugo godina kao konobar, sada vozi kamion, dok Jonaš živi u Austriji - nastavio je Andreas, koji je u Nemačkoj, gde živi, državni rekorder, profesionalni instruktor u ronjenju na dah i prvi čovek koji je ronio 115 metara u dubinu.

Trojca musketara, rodom iz banatske ravnice, na put će, kako su se dogovorili, već početkom septembra ove godine, krenuti motorima, svi su bajkeri i putovaće preko Francuske, Španije, pa Gibrlartara, sa idejom da obiđu Kazablanku, Marakeš u Maroku i naravno, zavire u tajne afričkih džungli.

Foto: Privatna arhiva

Te sada već jako daleke 1982. godine, vođeni svojim sanjarskim impulsom, dečaci iz Novog Bečeja, krišom su se iskrali iz kuće, preko noći prešli Tisu, da njihovi roditelji ne znaju, pa kombinujući autobus i voz, stigli do Rijeke.

- Plan je bio da se domognemo mora, preko stenovitih predela, pređemo u Italiju, ali na spavanju u nekoj šumi, presrela nas je policija i tu se odiseja završila - priseća se Andreas, ističući da policajci nisu bili grubi, ali nisu mogli ni da veruju šta su naumili i u kakav su se poduhvat, bez pasoša i bilo kakvih dokumenata, upustili.

- Insistirali su da im kažemo ko smo i odakle smo, u početku to nismo želeli, bili smo prestravljeni od mogućeg zatvora u koji su nas smestili, sve sa rešetkama, kao u filmu, ali kada su nas ubedili da će sve biti ok, ispričali smo sve i njihovom čuđenju nije bilo kraja. 

- Sledećeg dana u Rijeku su stigli roditelji, bilo je i smešno i tužno, mnogo su brinuli, ali im je nekako pao kamen sa srca, kada su saznali da smo nađeni i da smo dobro.  

- Kaiš je govorio više od reči, te batine se ne zaboravljaju, ali naučili smo nešto, da nije lepo svoje maštarije, ostvarivati bez znanja roditelja - dodaje na kraju Andreas Pap.
 

Motorom APN 4 preko Sarajeva , dubrovnika do Cavtata

Sličnu maštovitu avanturu Andreas je imao sa 15 godina, kada je motorom APN 4 preko Sarajeva, Ploča i Dubrovnika, stigao do krajnjeg odredišta, Cavtata, gde su ga zbog zajedničkog letovanja,  čekali drugari iz ovog mesta.

Foto: Privatna arhiva
 

Afrikanci, Tarzani

Sva trojca smo u povratku iz Rijeke, gde nas je policija uhapsila, silno nagrabusili, roditelji besni i uznemireni, nisu štedeli kajševe, a kada smo se vratili u Novi Bečej, vršnjaci su nam se rugali, gde ste Afrikanci, Tarzani, kako je u džungli...

Izašli u novinama preko cele strane

- Za našu pustolovinu saznali su i neki novinari, Ilustrovana je objavila reportažu na celoj strani, sa slikom nas trojce kako sedimo i čitamo knjigu o džungli, otac mi je rekao da je poučno sve to, da drugoj deci nešto.slično ne bi palo na pamet.