DA LI ZNATE ŠTA JE BARANICA? Pravi se od davnina u Srbiji, a specijalitet je u OVOM selu! (FOTO)

Naša kuhinja je kroz istoriju primala sve moguće elemente određenih kultura koje su bili prisutne na ovim prostorima. Na severu Srbije je primetan broj mađarskih i nemačkih specijaliteta, dok južniji krajevi neguju turske i stare tradicionalne recepte srpske kuhinje

Mnogi specijaliteti su gotovo zaboravljeni. Brz način života i manjak vremena uzeo je maha. Sve se više hranimo po restoranima, uključujući i one koji prodaju nezdravu hranu. Mesta za recepte koje su naše bake koristile gotovo i nema. Ipak, na selima i u ruralnim delovima Srbije tradicija pravljenja domaćih specijaliteta se zadržala.

Kako bismo se vratili u prošlost i osetili ukuse koji su maltene nestali, odlučili smo da odemo na jugoistok, odnosno u selo Vrelo, nadomak Aleksinca. Ovo selo ne broji puno stanovnika, ali od njegove lepote zastaje dah.

Sačekao nas je naš domaćin Dragoljub Stevanović. On trenutno radi kao vozač kamiona, pa nije često u Srbiji. Ali, kada god je u otadžbini, on se trudi da što više vremena provede u svojoj kući, okružen porodicom i prijateljima. A najbolja okupljanja se dešavaju upravo kada je puna trpeza.

Kako običaji nalažu, naš domaćin je pripremio bogat ručak. Od svih đakonija, najveći utisak nam je ostavila baranica.

Baranica je starinska pita nalik pogači i proji koja se pravi od brašna, a kao obavezan sastojak je i domaći sir.

Foto: Privatna arhiva

- Baranica potiče iz ovih krajeva. Pravile su ga moje bake, mada se pretpostavlja da je ona odavno prisutna ovde – započinje priču Dragoljub.

- Pored brašna su vam neophodna jaja, voda, mast ili ulje, so, kao i neizostavan sir. 

Dragoljub ističe da je odrastao uz ovu pogaču. Ona se obično služi uz slaninu i čvarke, ali i uz nezaobilaznu domaću rakiju.

Ipak, problem je što mlađe generacije nisu dovoljno upoznate sa lepotama tradicije, te često i ne znaju šta se nekada spremalo.

Foto: Privatna arhiva

- Šteta je što mladi ljudi ne znaju, odnosno ne pripremaju jela po recepturi naših predaka – ističe Dragoljub i iskreno zaključuje:

- Slađe je i ukusnije ako su namirnice domaće. Dao bih sve na ovome svetu za jedno parče domaće pite ili baranice. 

Kada prvi put stranci dođu u Srbiju, njih oduševi naša kuhinja, kao i gostoljubivost. Ko još može da odoli domaćoj pogači, slatku od raznoraznog voća, pečenju, rakiji... Naši preci su nam u amanet ostavili ovakve bisere, a na nama je da ih prenosimo narednim pokolenjima. Srbija se brani znanjem, lepotom predela, ali i kuhinjom. Zato, negujmo naše stare recepte, zbog budućih generacija.