PARČE HLEBA, PARČE NEBA! U Užicu počeo 27. Jugoslovenski pozorišni festival, EVO RASPOREDA PREDSTAVA!

Pod sloganom “Parče hleba, parče neba” počinje 27. Jugoslovenski pozorišni festival „Bez prevoda“. Na ovom festivalu takmičiće se sedam predstava iz regiona

Festival otvora predstava Rolerkoster od Jelene Kajgo, pozorišta Atelje 212 Beograd u režiji Milice Kralj.

Drugo veče Jugoslovensko dramsko pozorište Beograd predstaviće se predstavom Čudo u Šarganu od Ljubomira Simovića u režiji Jagoša Markovića.

Treća predstava je Eechmann u Jeruzalemu od Jerneja Lorencija u izvođenju Zagrebačkog kazališta mladih Zagreb u režiji Jerneja Lorencija.

Foto: Z.G.

U petak, 4. novembra Narodno pozorište Užicež predstaviće se publici predstavom Mesec (dana) na selu od I. Tugenjeva u režiji Milana Neškovića. Naredno veče Pozorište Prijedor izvešće predstavu “Jugoslavija, moja otadžbina” od Gorana Vojnovića, u režiji Marka Misirača.

U nedelju glumci Gradskog pozorišta Podgorica izvešće predstavu Bez portfelja, Festival Barski ljetopis Stevan Koprivica, u režiji Branislava Mićunovića.

Poslednje veče na repertoaru je predstava Rat i mir od L.N. Tolstoja u režiji Borisa Liješevića u izvođenju glumaca Narodnog pozorišta Beograd.

Foto: Z.G.

Sve predstave počinju u 19:30 časova i izvode se na velikoj sceni Narodnog pozorišta Užice.

- Naš ovogodišnji slogan, „Parče hleba, parče neba“ i predstave okupljene oko njega, upućuje na misao da hleb može biti i nešto puno više od svakodnevne trke za preživljavanjem i da nebo ne mora biti u nedostižnim visinama nego tu među nama.

Ne predstavlja neko opšte mesto ako kažemo da danas živimo u opasnom vremenu. Velikih teškoća bilo je i ranije, ali danas nam se čini da na razne načine zaista plešemo po rubu. Ne samo ovde, svuda. Svet se pretvorio u mračnu pozorišnu tragikomediju.

Tehnološko i za čoveka neprijateljsko ubrzanje, ratovi i njihove posledice, nedostojan život, nasilje i apatija, čine tužnu fresku u koju svakodnevno gledamo. Ako je svet doveden do granice opstanka, onda ne možemo samo da se u očaju tešimo kako su za taj rub odgovorni samo neki, nego i svako od nas mora da preispita svoja dela, misli, reči i propuste. I zato ovogodišnje izdanje našeg pozorišnog festivala ne može da bude veselo, kao da se ništa ne događa – kaže Bojan Munjin.