SRPSKI DOMAĆINI POZNATI SU PO GOSTOPRIMSTVU, ALI DEDA SREDOJE JE POBEDIO! Starac iz sela Goleša radi posao od kog ne zarađuje, a svako ko dođe kod njega dobije VREDAN POKLON

Deda Sredoje Spasojević (78) iz sela Goleša nadomak Priboja, već godinama peče rakiju kojoj je našao posebnu namenu, nije za prodaju, već za poklon

U mnogim domaćinstvima tokom poznih jesenjih dana peče se rakija koja je mnogima izvor prihoda i dobar način da zarade. U Srbiji je najpopularnija rakija od šljive, poznatija kao šljivovica, sa kojom domaćini u ovom kraju uz kaficu započinju dan.

Po rakiji se Srbija prepoznaje, a koliko treba od ploda šljive do čašice rakije najbolje znaju njeni proizvođači koji je danima sa elanom peku.

U pribojskom kraju šljiva u izobilju rađa, a pune šljivike trude se da iskoriste na pravi način. Deda Sredoje, hrabro gazi osmu deceniju, a od odlaska u penziju najviše vremena provodi u rodnom selu na njivi, ali i u bašči šljiva. Na njegovoj rakiji zavide mu mnogi, a činjenica da od nje ne zarađuje, već poklanja prijateljima i dragim ljudima, vratila je onu pravu sliku Srbije.

Starac Sredoje, u kraju poznatiji kao Sredo, čim okopni sneg u proleće da seoskim putem može da prođe svojim "jugom" do rodne prizemljuše, dolazi u selo gde ostaje do jeseni, samo ponekad petkom siđe u Priboj da kupi neophodne namernice. Grada mu je, kaže dosta, a rad i vreme provedeno u selo mu produžavaju život. U njivi gaji povrće za sebe luk, krompir, boraniju, ali i papriku i paradajz koji na preko 1000 metara nadmorske visine izuzetno radjaju na otvorenom, bez plastenika.

Kad okopa povrće, avgustovske dane posvećuje šljivi, od koje svake godine ispeče velike količine rakije. Čim počinju šljive da zru, Sredo ih spremno dočekuje, kupi ih u kace i burad, a kad steknu vrenje sledi pečenje. Najveći deo posla jeste kupljenje šljiva za koje je potrebna radna snaga da bi se šljive pokupile na vreme, a on ih kupi sam.

Foto: B.I.

- Ne žurim nigde, polako, kantu po kantu... izbegavam velike vrućine, pomalo kupim pred veče i ujutru- priča Sredo.

Kada prevre šljive u kaci onda je vreme za pečenje. Pod kazanom se loži vatra, tabarka puni vodom, a u kazan se sipa komina. Za oko dva ipo sata može da se ispeče jedan kazan, a kada potekne rakija na lulu onda se gradira, podešava i pravi odgovarajuća jačina rakije.

- Sa zadovoljstvom pečem rakiju, nikada mi to nije predstavljalo problem. Nekada je to bio čitav događaj kada se selo okupi na kazan, a sad toga više nema jer nema naroda - tužno ističe starina iz pograničnog sela u kome je naseljeno svega par kuća.

Da bi se dopila prava "ljuta" rakija, kako je u ovom kraju nazivaju, potrebno je prepeći "meku", jer ako se rakija ne prepeče ostaje blaga i nije dosledna pravoj šljivovici. Od sakupljanja šljiva do pečenja rakije posla ima puno, ali ko ga radi sa zadovoljstvom posao je upola lakši.

Rakiju poklanja

Žiteljima planinskih sela dinar zarađen od rakije uvek dobrodođe, ali Sredojeva rakija nikada nije imala cenu, već je kao poklon usrećila mnoge. Od rakije nikada nije zarađivao, a ispekao je litre i litre mučenice, koja je se pila na veseljima, svadbama, ali i na daćama za dušu.

- Rakiju ne prodajem, isključivo poklanjam prijateljima, dragim ljudima i gostima koji dolaze u ovu vrlet. Čujem da je prešla 800 dinara po litru, mnogo, ali šta će ljudi kad nemaju da ispeku - govori Sredo.

Njegovo selo Pribojska Goleša smešteno je u brdima na tromeđi Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, gde se dimljak tokom zime puši sa svega par kuća.

Selo je pogodno za voće, dosta ljudi dolazi iz Priboja da gaji malinu, ali čim se završi berba selo opet ostaje pusto. I deda Sredo će brzo u Priboj, dok snegovi ne okuju brda da može da dođe do glavnog puta. Ako Bog da zdravlja opet će sa prvim prolećnim danima doći na imanje da uzgaja povrće, kupi šljive i peče mučenicu koja će kao poklon otići u neke nove ruke.

Bonus video: