"TITO NIKAD NIJE ULOVIO AJKULU, A POZDRAVLJALA GA AMERIČKA 6. FLOTA!" Milan 15 godina proveo na čuvenom brodu Galeb, sada otkrio kakav je zaista bio BROZ (FOTO)

Milan Tomanović (82) iz Užica proveo je skoro 15 godina službe na čuvenom brodu "Galeb“, plovnoj rezidenciji Josipa Broza Tita. Bio je zadužen za prednji deo broda. Sve je radio i rukovodio

- Pre "Galeba“ bio sam u Novom Sadu, na Dunavu. Tražio sam premeštaj negde na moru i čekao sam nekoliko meseci. I odjednom me šalju, ni manje, ni više nego na “Galeb” u Pulu. I baš toga dana došao je i Tito. To je bila svečanost prava, svečana odela, Tito šeta po palubi, a igra se i Kozaračko kolo…– seća se Milan. 

Foto: Privatna arhiva

On kaže da su putovanja sa Titom ponekad trajala i po dva meseca. Kada je Tito  dolazio na brod, Milan je uvek bio tu, jer je morao sve da spremi i obezbedi, a u lukama su Tita dočekivale fanfare. 

- Kada je imao sastanke na brodu, dolazio je na brod ne mnogo ranije. Jedino, kada je Naser dolazio došao je pet sati ranije. Bili su mnogi državnici, a mene je jedino trema bila kada je dolazio Hruščov (bivši predsednik SSSR). Sećam se svira se himna, a ja na metar od Tita i Hruščova. Motaju mi se razne misli, pa između ostalog da sam u društvu dva čoveka koja drmaju svetom. Kolena počeše da klecaju, pa se polako pomerim iza kolega – kaže sa osmehom Milan. 

Foto: Privatna arhiva

Na ručku kod Tita

Na "Galebu“ tri puta je bio kod Tita na ručku. 

- Svakodnevno su sa njim ručali amdiral i komandant. Jednom sam bio na ručku kod Tita kada samo se vraćali iz Egipta i Sudana. On je tada bio na odmoru, a taj dan je bio Dan pobede. Plovili smo dugo, pa je Tito pozvao pet mornara, a među njima sam bio i ja. Joka i on nas čekaju. U salonima šestokrilna vrata, otvaraju se na harmoniku, tri levo, tri desno. Mi smo išli po starini činova, a ja sam bio između. Stoje Tito i Joka, a sa njima pudlice, kao da i one glavom pozdravljaju. Iza mene je išao jedan mornar i kada mu je Joka pružila ruku da ga pozdravi, jedna od pudlica zalaje i poče da ga grize za nogu. A Tito kaže: „E mornari, ni psi vas ne vole“ – zasmeja se Milan. 

Foto: Privatna arhiva

Na tom ručku pričalo se o svemu.

- Tito je već bio na dijeti i za njega se pravio specijalni hleb, raž i heljda. Bile su to male kriške i on je smeo da pojede samo dve, iako je u korpici pored njega bilo pet. Joka je sedela do njega. I Tito se sa nama raspičao. Hteli smo da pričamo o fudbalu, a on kaže da nećemo o nogometu, jer se iskvario, pa predložio o košarkašima, koja je tek tada te 1962. godine počela. Pričali smo i o gimnastičaru Ceraru. Samo se o sportu pričalo. I u jednom momentu Tito pošao da uzme treću kriščicu, a Joka ga uhvati za ruku i kaže mu sa osmehom: „Stani, nemoj Jože, znaš šta ti je doktor rekao“. A on kao da se naljutio, vrati krišku u korpu pa nama kaže:“Jeste videli, ja predsednik države, vrhovni komandant i gerneralni sekretar, a kruh na kupon. A vi možete jesti koliko hoćete, naravno, ako imate“, i lupi dlan o dlan – priča Milan.

Foto: Privatna arhiva

Susret sa američkom 6. flotom

Za Tita kaže da je bio kao neki šoumen, da je voleo da se i na svoj račun šali i da je bio zabavan. Na tim dugim putovanjima na „Galebu“ imao je sve ugođaje, pa su se organizovala i gađanja glinenih golubova, lovljenje ribe sa broda. 

- Hteo je Tito ajkulu da upeca, ali nikada nije. Mašinci su za te prilike pravili kuke na koje bi mogao vo da se okači. I kada prođe bez ulova, samo kaže:“Neka, drugi put ću“. Ponekad upeca neke ribe, pa one koje su za jelo se spreme, a one druge vrate u vodu – dodao je Užičanin.

U sećanju mu je ostala scena kada je američka 6. flota pozdravljala Tita. 

- Putovanje je bilo za Zapadnu Afriku. Prošli smo Siciliju i krenuli prema Gibraltaru. Odjednom se pojavi 10 do 12 meričkih razarača, prva, druga krstarica, nosač aviona, valjda pošli za Bejrut. Kada ih je Tito video za čas se presvukao u admiralsku uniformu, uzeo dvogled i stao na palubu. Kaže da se odmah pošalje depeša i da kažu ko je na brodu. Kada je to obavljeno, svi američki brodovi su se postrojili i kako smo prolazili pored njih, svi su nas pozdravljali. A meni u glavi, samo jednu raketu da su ispalili, ne bi nas više bilo – kaže Milan. 

Foto: Privatna arhiva

Milan je išao na krojački zanat 1956. godine, ali, kako kaže radio je sve druge poslove osim krojenja i šivenja, pa je shvatio da tu neće mnogo naučiti. Video je u opštini konkurs za 10 rodova vojske. Zaokruživala se tri roda, a on je zaokružio na kraju i brodogradnju. Njegove sreće nije bilo veće kada je primljen, a onda je morao da ide na sve zdravstvene preglede. 

- Nekako sam se snašao da iz Užica dođem u Divulje kod Splita, gde smo imali poslednji pregled. Bio sam najsitniji među ostalim. Svi u komisiji su bili protiv mene, samo je jedna doktorka rekla da ću porasti i razviti se, a ovako sitan dobro bi došao za podmornicu ili diverzante. I tako me primiše. Bio sam najbolji đak. Nekoliko puta su hteli da me prime u partiju, a ja sve odlagao, i u trećoj godini sam ušao u partiju. Kada sam završio prebace me u Novi Sad na Dunav. Meni krivo, lepše na moru, pa sam tražio premeštaj bilo gde na moru. I posle nekoliko meseci me prebace ni manje, ni više nego na „Galeb“ – kaže Milan. 

Posle 15 godina službe na „Galebu“ sišao je sa broda, kako kaže posvetio se porodici. Ima četvoro dece iz dva braka i oni žive u četiri države, Srbiji, Hrvatskoj, Češkoj i Barseloni sa svojim porodicama, a Milan se vratio u rodno Užice. 

Bonus video: