U TREĆOJ SMENI ZA FABRIČNOM MAŠINOM OTKRIO "SKROZ LEVI" TALENAT! Za noć Radivoj napiše četiri pesme, stihove posvetio majci i jednoj ženi koje vše nema

Radivoj Bunić iz Rume pre osam godina dok je fabrici radio treću smenu napisao je za jednu noć čak četiri pesme, a od tada su se stihovi sami nizali pa je od tada izdao i svoje zbirke pesama.

Na hiljade ispisanih reči i pesama sačuvano je u njegovoj glavi, koje bez problema i u svakom trenutku sipa kao iz rukava, i gotovo da nema dana, da bar jednu rečenicu ili stih ne posveti najboljoj ženi na svetu, njegovoj majci od koje je sve i počelo.

Majka me je očila pesmicu "Domovina se brani lepotom". Sećam se kao da je juče bilo da nikako nisam mogao to da naučim zbog čega sam dobio jednu vaspitnu. Međutim, desilo se čudo da ujutru kada sam ustao ta pesma je išla kao iz rukava. Eto, danas smo došli do toga da ja pišem pesme, kaže Radivoj za RINU.

Kolege i prijatelji su prepoznali i podržavaju njegov veliki talenat, a često mu traže da im on sam recituje tekstove svojih pesama. Kaže da im svima ne zna imena, jer ne piše po dve pesme mesečno nego oko pet svaki dan. Njegova neiscrpna inspiracija je ljubav, pre svega ljubav prema majci jer još kao mali izgubio oca, a ona se trudila da odraste u dobrog i poštenog čoveka.

- Mnogo poštujem ženski rod, jer sam to naučio od svoje majke. Pesme posvećene njoj su koje najemotivnije od svih i često dok ih recitujem, slušaoci umeju i da zaplaču. Mnogi i ne veruju kada pitaju koliko mi vremena treba da napišem jednu pesmu, ja im odgovorim pet minuta. U sekundi me nešto ispiriše i ja to odmah stavim na papir i tako nastaju ta emotivna dela, rekao je Radivoj.

Foto: rina photo

Nije se za to školovao i kaže da je ovaj talenat zasigurno dar od Boga. Njegov život obeležila je i jedna tužna ljubavna priča, koja je takođe opevana kroz mnoge stihove. Jednu celu zbirku pesama je posvetio jednoj ženi koju je puno voleo, a koja više nije na ovom svetu.

- Da nije oka tvog zajecala bi duša, zaplakao bi Bog a nastala bi suša. Sunce se ugasilo, presušila bi mora, postao bi strašilo, umrla bi rujna zora. Srce usahlo, unesrećeno.. ostalo bez imena svog, tugom oženjen srećno da nije oka tvog, sa puno emocija izrecitovao je Radivoj.