TRADICIJA ZA DUGOVEČNOST DOMA! Koje drveće treba saditi u dvorištu i time doprineti blagostanju u kući

Mnogi stari običaji i tradicije se prenose sa kolena na koleno generacijama, usled čega dolazi do verovanja da određene vrste drveća treba imati svako dvorište poput hrasta, lipe, vrbe, gloga i da svaki od njih donosi određene pogodnosti koje čak čuvaju domaćina od bolesti.

Stari Sloveni živeli su u skladu sa prirodom od koje su dobijali hranu i lekove, a i danas stručnjaci smatraju da treba saditi biljke koje su autohtone i oduvek poznate u našem podneblju.

Mnoga religijska verovanja o biljkama Slovena sačuvana su do danas kroz hrišćanstvo, poput onog da hrast ne treba seći i da granu treba uneti za Božić.

Poznato je verovanje da na krov kuće stavlja se čuvarkuća ili perunika, jer štiti od groma kao i da blizu kuće se ne sadi bagrem, jer mu je staro ime bilo nerod. Takođe, vrlo je bitno znati da bagrem ne treba kalemiti.

Ukoliko je neko drvo isečeno jer se osušilo, ili je korenje počelo da uništava temelje kuće, možda je vreme da se preoblikuje dvorište i da se prednost da biljkama koje su poštovali naši preci.

Pravilo je da prvo treba zasaditi drveće i žbunje, a onda i cvetnice.

Hrast lužnjak je najlepši ukras koji dvorište može da ima, jer je krošnja lepo razgranata i pravi “debeo” hlad. Prija mu blizina vode, a ovo sveto drvo simbol je dugovečnosti.

Foto: wikipedia.org

Lipa je za Slovene bila sveto drvo, jer su cvetovi lekoviti. Lipa pčelama daje dobru pašu, a medovina je bila glavni izvor slasti za Slovene. Lipov ugalj prečišćava vodu. Međutim, lipa se sadi sa strane, blizu, ali ne i iznad garniture za sedenje.

Vrba je u vreme kada su kažnjavana deca nazivana “mirko”, a vrbovim grančicama se na Mladence, Lazarevu subotu i Cveti, udaraju deca rečima “rasti kao vrba”. Kora vrbe je lekovita za prehladu.

Glog je lekovit za srčana oboljenja, a ujedno i najmoćnije sredstvo protiv vampira i demona. Ovo je žilav, listopadni žbun koji može da bude beo, crn ili crven, a bobice se beru kada sazru i prave se džemovi, čaj ili sok. Idealan je da se oblikuje i kao živa ograda, a prilikom sađenja treba dodati kreč u sadnu rupu.

Dren prvi cveta u proleće, a zrele plodove daje u jesen. Drenom se kuće kite za Đurđevdan jer je simbol zdravlja, a za Bogojavljenje se daje deci da pojedu drenov cvet da bi bili, otporna na bolesti.

Jabuka je omiljeno voće, ne jedu se pre Petrovdana i važan su svadbeni detalj. Srbi su oduvek kalemili jabuke, a ko to nije radio, nije smeo da ih seče. Domaća sorta petrovača ima bujno okruglo stablo i plod sazreva u julu. Sadnice koštaju 200 dinara.

Šljivu su Srbi gajili i u postojbini i od tada je sačuvana najkvalitetnija sorta za sušenje, požegača. Pokožica sadrži najkvalitetnija etarska ulja koja se koriste još iz davne prošlosti.

Ovo su neki od glavnih primera kako se dvorište može urediti tako da izgleda lepo, pruža mnoge pogodnosti i uz to se ispoštuje tradicija.