GODIŠNICA SMRTI NAŠEG NAJPOZNATIJEG PESNIKA! Život mu obeležila tragična ljubav, izgubio je četvoro dece, a nastavio da posvećuje pesme ženi čak i posle njene smrti

Danas se obeležava 119 godina od smrti Jovana Jovanovića Zmaja, našeg najpoznatijeg pesnika, koji je nakon tragične smrti njegove cele porodice, posvetio život radu i pisanju pesama koje i danas usrećuju decu širom regiona.

Jovan Jovanović Zmaj (Novi Sad, 6. decembar 1833 — Sremska Kamenica, 14. jun 1904) bio je srpski pesnik, dramski pisac, prevodilac i lekar. Smatra se za jednog od najvećih liričara srpskog romantizma. Po zanimanju je bio lekar, a tokom celog svog života bavio se uređivanjem i izdavanjem književnih, političkih i dečjih časopisa.

Njegove najznačajnije zbirke pesama su „Đulići“ i „Đulići uveoci“, prva o srećnom porodičnom životu, a druga o bolu za najmilijima.

Detinjstvo je proveo u Novom Sadu, nakon čega je otišao na studije prava i medicine u Beč. 1860. godine se vratio u Novi Sad i, kao jedan od najbližih Miletićevih saradnika, postao je službenik u opštinskom sudu. Na toj funkciji se kratko zadržao jer ga je privukao književni rad pa je pokrenuo časopis "Javor" i satirični list "Komarac".

Foto: printskrin/youtube.com

1861. godine je upoznao svoju buduću suprugu. Njegova sestra od tetke, Pava Nešković, se razbolela pa joj je Jovan došao u posetu. Negovala ju je Eufrosina koja je pesniku zapala za oko.

Pošto je bio stidljiv, nije se usudio da joj otkrije svoja osećanja, već ih je iskazivao u pesmama koje je čitao sestri. Tako je započeo zbirku "Đulići" (od turske reči Gül koja znači ruža) u kojoj je opevao svoju ljubav prema devojci. Skupio je hrabrost i napisao joj pismo u kojem ju je nazvao imenom jednog od najlepših cvetova, Ruža. Strahujući od odgovora, otišao je iz Novog Sada, a po povratku ga je sačekalo pismo u kome mu Ruža otkriva da njeno srce njemu pripada.

1862. godine su se venčali, a slavlju su prisustvovali mnogi učeni ljudi poput Jovana Đorđevića, Jakova Ignjatovića, Svetozara Miletića, itd.

Foto: printskrin/youtube.com

Tada su nastale neke od najlepših Zmajevih pesama: "Kaži mi, kaži, kako da te zovem", "Tijo noći moje sunce spava", "Zaspala si, a ja budan", i druge u kojima opisuje najsrećniji period svog života koji je kratko trajao.

Onda su usledile tragedije koje će obeležiti pesnikov život i zauvek ga promeniti.

Sin Mirko je umro kada je imao tri godine, a ćerka Tijana sa tri meseca. Utehu su tražili trećem detetu u Savi, ali on je umro nakon nedelju dana. Četvrto dete, Jug, je umro na rođenju.

Rodivši Smilju, Ružino srce nije moglo da izdrži toliku patnju pa se i ona brzo upokojila.

Nesrećnom pesniku je ostala samo ta devojčica koja je živela svega dve godine. Iako je bio lekar, nije mogao da ih spase od tuberkuloze za koju, u tom periodu, nije bilo leka.

U međuvremenu se vratio u Novi Sad i otvorio je ordinaciju. Nekoliko godina kasnije je počeo da živi u Pančevu gde je pokrenuo list "Žiža".

Foto: printskrin/youtube.com

Zmaj je ženi i deci napravio spomen u vidu zbirke pesama "Đulići uveoci" u kojoj opisuje svoju bol zbog strašnih gubitaka koje je doživeo. Okrenuo se svoj deci ovog sveta i za njih je uređivao časopise "Neven", "Kolarac", itd.

Jovan je pokojnoj Smilji uzeo dadilju, Mariju Kostić, koja je imala dve ćerke Macu i Anku. Nakon njene smrti, devojčice je prihvatio kao svoje i sa novom porodicom se preselio u Beograd. Tu je obavljao privatnu praksu i postao je dramaturg Narodnog pozorišta.

Nekoliko godina kasnije, sa Marijom i devojčicama se preselio u Zagreb. Živeli su blizu pozorišta da bi Maca i Anka mogle da uče glumu.

Međutim, i one su uskoro preminule zbog čega se pesnik, skrhkan bolom, vratio u Sremsku Kamenicu koja se nekada, u njegovu čast, zvala i Zmajeva Kamenica.

Utehu je pronalazio u radu. Prevodio je mađarsku književnost, posebno mađarskog pesnika srpskog porekla Šandora Petefija, zatim Geteova, Hajneova, Puškinova i Ljermontova dela.

Foto: Istorijskizabavnik.rs

14. juna 1904. godine je preminuo u snu i otišao je kod svoje Ruže i dece. Sahrani je prisustvovalo mnogo ljudi koji su oplakivali pesnikovu smrt i tužan život.

U njegovu čast, Matica srpska je ustanovila Zmajevu nagradu koja se dodeljuje za poeziju na srpskom jeziku, organizuje Zmajeve dečje igre u Novom Sadu koje predstavljaju najveći dečji festival u Srbiji i dodeljuje Povelju Zmajevih dečjih igara kao priznanje za stvaralački doprinos književnosti za decu.