IVAN JE POSTAO ČLAN PLEMENA JAVANAVA! Amazonija mu je postala druga kuća, a za sve je zaslužan SLUČAJNI SUSRET SA MAESTROM (FOTO)

Ivan iz Užica prvi je Srbin, ali i Balkanac koji je postao član južnoameričkog plemena Javanava, za Informer.rs otkriva kako izleda život u šumama Amazonije i koliko dana tokom rigorozne dijete nije pio čak ni vodu.

Nezadovoljan životom u Srbiji, Ivan Nikitović (39) iz Užica, krenuo je na putovanje oko sveta upoznajući različite kulture, običaje, verovanja i mesta. Pre osam godina prvi put je krenuo na putovanje iz Srbije u potrazi za životom onakvim kakav želi i kakav ga čini srećnim.

Foto: Privatna arhiva

Put u Južnu Ameriku za njega je bio veliki izazov, tu je pronašao sebe i postao član tamošnjeg plemena Javanava. Za portal Informer.rs on govori kako je to zapravo izgledalo i koliko mu je pomogao slučajan susret sa jednim Peruancem.

- Iako sam već započeo putovanja Evropom, slučajno sam sreo maestra Čakaruna iz Perua, kog oslovljavam njegovim umetničkim imenom, gde sam kroz razgovor sa njim zaključio da imamo dosta sličnih interesovanja. Posebno nas je spojila ljubav prema biljkama, jer ja na biljke ne gledam kao na hranu i začine, već kao na lek i na učitelje, na živu svest koja može da nas nauči. Takav isti pogled na biljke ima i on, i to je ta konekcija između njega i mene koja nas je povezala, kao i ljubav prema muzici i instrumentima. - priča Ivan.

Sa maestrom ga povezala ljubav prema biljkama

Maestro je posedovao svoj centar u Peru, zbog čeka je ga Ivan zamolio da ga primi, da u njemu boravi neko vreme, a za uzvrat da volontira, sprema hranu, zida i pomaže u svim poslovima sa željom da iskusi takav način života u džungli.

- Putovanje u Južnu Ameriku bilo mi je nedostižno, jer je preko okeana, i dosta se razlikuje od putovanja po Evropi. Tada je bio septembar, a nakon moje molbe maestru, rekao je da dođem u novemburu, na šta sam mu odgovorio - ,,vidimo se", iako sam u tom trenutku pomislio da neću uspeti. Opet nekom snagom volje, želje i usmerenošću, kao i pomoći prijatelja koji su mi pozajmili novac otišao sam i tako je počelo moje upoznavanje ove zemlje - priseća se Nikitović.

Foto: Privatna arhiva

Jednom prilikom dok je Ivan boravio u centru, došli su pripadnici plemena Javanava, koji su ga svojom pojavom, radošću i pričom oduševili i tada mu se rodila želja da postane jedan od njih.

- Oni su pričali Portugalskim jezikom, ja Španskim, ali smo uspeli kontekstom da se razumemo ko šta želi da kaže. Njihovo pevanje me je vratilo korenima, jer je izvika, ista kajda kao kod nas u podnožju Zlatibora. Tada sam shvatio da sam ih ja odavno čekao i doživeo kao svoju porodicu koju sam davno izgubio. Sebe sam pronašao u njihovom plemenu, a da bih bio član plemena morao sam da prođem kroz jednu dijetu, mnogima neizdrživu, u šumama Amazonije u jednoj kolibi, živeo sam na određenoj hrani, a vodu nisam pio čak 30 dana. - kaže on.

Najveći posao im je da uživaju u životu

Po njegovim rečima život u plemenu je veoma jednostavan, ustaje se sa izlaskom, leže sa zalaskom sunca. Posla skoro uvek ima, a kada nema, onda se odmara na reci, kupa, zabavlja i priprema hrana.

- Život u zajednici nimalo nije sličan gradskom životu, kada boravim u zajednici odviknem se života u gradu, a onda kada se vratim zaboravim kako se koriste pojedine aplikacije na telefonu, kao i programi na računaru. Za razliku od nas, kod njih, iako je dostipna moderna tehnologija, ljudi joj nisu toliko posvećeni, već su više povezani međusobno. Zanimljivo je što se kod njih okupi sedam, osam prijatelja i svi gledaju u jedan telefon, ne koriste telefone svako za sebe, već sve što rade, rade zajedno, dosta su komunikativan i jednostavan narod -  objašnjava naš sagovornik.

Foto: Privatna arhiva

Kako ističe, deca i stari obavljaju najjednostavnije zadatke, a najveći posao koji imaju je da uživaju u životu. Zene su zadužene za pripremanje hrane, i kod njih vlada sloga, zajedničkim snagama idu ka istom ciju, dok su muškarci angažovani za krčenje prostora oko sela, da im se divlje zveri ne bi prikradale i pravile štetu, pripremaju drva i rade najteže fizičke poslove.

- Nekada su dosta više muškarci išli u lov nego danas, sada je popularniji ribolov, a umesto luka i strele u lovu danas koriste puške. Hranu uglavnom kupuju, mada, kod njih u izobilju rađaju banane i kokos, koje oni redovno prodaju na pijaci, a za te iste pare kupuju druge namernice kako bi im trpeza bila raznovrsnija. Nedavno su počeli sa uzgajanjem pilića, koji su ili ekstremno mali, ili druge sorte poput kokošaka i pevaca, kreću se slobodno, a hrane bubama. - dodao je Ivan.

Dijeta je nauka o nama samima

Dijetu smatra kao nauku o nama samima, našim unutrašnjim programima, težnjama, željama, strahovima... Iz razloga što dosta stvari izlazi na površinu iz posvesti, a kroz posvest se dolazi preko snova, zbog velikog umora dosta se sanja i sama biljka spusta telo u stanje mirovanja. Na taj način se ulazi u posvest, a komunukacija sa posvešću se odvija kroz snove od kojih dobijamo veliki broj informacija, koje kasnije zapisujemo u naš dnevnik koji nosimo sa sobom i onda kada prođe dijeta može da se pročita kroz šta se prošlo tokom nje i šta su snovi dali.

Foto: Privatna arhiva

Naglašava da biljke pored toga što imaju moć da nas povežu sa posvešću, imaju uticaj i na unutrašnje telo. Određene biljke uče nas emotivnom pismenošću, ali i oslobađaju nervne završetke od prikleštenja, a nerve i mišićno tkivo od spazama i grčeva u koje može biti upisana neka trauma, šok ili iskustvo iz života.

Ivan svake godine putuje u Južnu Ameriku makar na tri meseca gde posećuje različita mesta i dalje uči od različitih kultura kojih tamo nikada ne manjka. Povremeno mu se javljaju ljudi sa naših prostora koji osete poziv da istraže juznoamericke krajeve i on im vrlo rado izlazi u susret, a svima je dostupan preko društvenih mreža.

Vodiće dve ekspedicije Amazonom

Tek se vratio iz Perua, a već planira da opet ide u novembru mesecu, kada će voditi dve ekspedicije Amazonom i Preko Anda do Machu Pichua. Uz ove ekspedicije biće i nezaobilaznih poseta zajednicama kod kojih je ranije boravio.

Trenutno je u rodnom Užicu, a u planu mu je da uskoro kupi plac u Peru ili Brazlilu, gde će se preseliti i sagraditi svoj krov nad glavom, a takođe planira da kupi veću površinu zemlje gde će pozvati mentalno, duhovno, energetski sposobne ljude da mu se pridruže u stvaranju, kao i načinu zdravog života, na mestu "večitog leta", prijatnog za život.