TRI GENERACIJE JOVANOVIĆA UŽIVAJU U ZAJEDNIČKOM BIZNISU! Više od pola veka bave se malinarstvom, a ove godine očekuju rod od čak 70 TONA CRVENOG ZLATA

Pre više od pola veka porodica Jovanovć zasadila je svoje prve maline i do danas su razvili biznis u koji su uključene čak tri generacije potomaka.

Na obroncima planine Povlen pre više od pola veka Jovanovići su zasadili prve maline, a u tom teškom i neizvesnom poslu opstali su do danas. U pomoć dedi i tati, priskočili su sinovi i kada se mladost spojila sa iskustvom uspeh u njihovom slučaju je zagarantovan.

Oko sedamdeset tona crvenog zlata ove sezone obraće sezonski radnici koji će od 25. juna biti angažovani na berbi maline u domaćinstvu Jovanovića u selu Varda kod Kosjerića. Njihove dnevnice već su poznate, kao i očekivana cena ovogodišnjeg roda.

- Sve je poskupelo, od repromaterijala do radne snage tako da očekujem da cena maline bude 450 dinara, to bi jedino bilo ispravno za malinare. Mi vec treću godinu imamo ugovorene sezonske radnike sa juga Srbije, njih 50, koji ove godine dolaze oko 25. juna i koji će biti na berbi maline. Njihova dnevnica je oko 4 do 4.500 dinara, imaju tri obroka, pauze, prenoćište, a radno vreme je od 6 do 6 ili od 7 do 7 - rekao je Stojan Jovanović.

Foto: Rina.rs

Bojan Jovanovic je treća generacija koja ostaje u proizvodnji maline i on je zadužen za upliv modernih tehnologija u tradicionalni svet malinarstva. Zajedno sa bratom proširuje zasade, a roditelje savetuju da se postavi zaštitna mreža, sistem za navodnjavanje kap po kap. Ono što je stečeno trude se da unaprede.

- Ja sam inženjer informacionih tehnologija, po struci, radim obuku ljudi u IT industriji, a inovacije i te kako mogu biti primenjene i u malinarstvu, ono što je primetno jeste da poljoprivrednik uvek ima najmanju zaradu, pre svega kada prodaju svež proizvod. Onda preprodavci pokupe kajmak za koji se seljak pomuči. Moja ideja je da od zasađene maline koju imamo, da preradimo i prodamo kao sok. Malo ljudi je zainteresovano za flaširane sokove, a i ima ih dosta na tržištu. Moja ideja je da spakujem malinu u kapsulu koja će na licu mesta u mašini kod kupca, pred njegovim očima preraditi malinu u hladno cedjeni sok - kazao je Bojan.

Draško je najstariji i sa ponosom gleda svoje potomke koji su nastavili njegovim stopama. Prve maline je posadio davnih šezdesetih godina prošlog veka, kada je sadnice vilameta kupio u čačanskom Institutu za voćarstvo.

- Nisam želeo da uzimam tuđi sadni materijal, jer rizik je ogroman. Jedna virusna sadnica i sve može da ode u propast. Svaku narednu sadnicu sam iz svog zasada uzimao i danas imamo deset hektara pod malinom, a planiram da prosirim još. Sada pomažem mašinski, iako sam u osmoj deceniji - istakao je Draško.