TREĆINA DOMAĆINSTAVA U SRBIJI U DVORIŠTU IMA "TEMPIRANU BOMBU" Ne znaju da zbog NJE životi mogu biti trajno ugroženi

Septičke jame se postavljaju na imanjima gde ne postoji komunalna usluga otpremanja otpadnih voda. To je uglavnom slučaj u ruralnim oblastima ili imanjima nedaleko od velikih regionalnih centara gde još uvek nije proširena kanalizaciona infrastruktura.

Većina imanja zahteva septičku jamu od tri tone. Zapreminu septičke jame uglavnom određuju količina otpadnih voda i broj vaših ukućana. Najčešća veličina septičke jame je upravo tri tone. Tako je septička jama od 3.000 litara pogodna za dom od jedne do pet osoba, a njihova zapremina može doseći do 25.000 litara. 

Septička jama je vodonepropusni plastični rezervoar, zakopan u zemlju u blizini kuće, koji prima svu otpadnu vodu iz toaleta i drugih izvora unutar septičkog sistema. Ima dve glavne uloge - da skladišti kanalizaciju tako da se ne može ispumpati iz septičkog sistema i da izoluje čvrsti otpad od tečne kanalizacije tako da ne začepljuje cevi i ne prodire u podzemne vode. 

Svaka septička jama mora da se prazni, a period pražnjenja zavisi od više faktora: broja ljudi u domaćinstvu, kapaciteta septičke jame i tipa instaliranog septičkog sistema. S obzirom na to da nije u nadležnosti lokalne samouprave, za bezbedno pražnjenje septičke jame zadužen je vlasnik domaćinstva. To se u proseku radi svakih tri do pet godina. U slučaju da se septička jama ne prazni na vreme ili bezbedno ona može postati "ekološka bomba" i trajno ugroziti životnu sredinu. 
Slobodan Krstović, direktor za održivi razvoj Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) kaže da je 65 odsto stanovništva u Srbiji, odnosno oko milion i po domaćinstava, priključeno na kanalizacioni sistem, dok ostatak koristi septičke jame.
- Prema procenama, mi imamo oko tri miliona septičkih jama - navodi on, upozoravajući da neadekvatno čišćenje i zanemarivanje ovih jama može da ostavi opasne i trajne posledice po životnu sredinu.

Objasnio je da uprkos tome što postoji stalan rast pokrivenosti kanalizacionog sistema, broj septičkih jama predstavlja opasnost po životnu sredinu. Tu se posebno osvrnuo na Vojvodinu, za koju kaže da je u većem problemu u odnosu na ostatak Srbije.
- To je ravnica, i zbog nedostatka prirodnog pada ljudi grade septičke jame gotovo svuda što se negativno odražava na zagađenje podzemnih voda. Upravo zbog toga u Vojvodini su granične vrednosti zagađenja podzemnih voda uglavnom iznad granica, a pošto je u pitanju žitnica Srbije to je veliki problem jer negativno utiče na kvalitet poljoprivrednih proizvoda. Zrenjanin se tu ističe kao grad u kome je ovaj problem zagađene vode najkritičniji, ali sličan problem imaju i ostala mesta u Vojvodini - ukazao je on.

Foto: Shutterstock

Krstović se osvrnuo i na državne investicije za rešavanje ovog problema komunalne (kanalizacione) i infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada, a posebno na projekat "Čista Srbija" Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Kao primer navodi opštinu Mionica koja je već dobila sredstva i počela izgradnju kanalizacione mreže. Međutim, napominje da se ne može zanemariti činjenica da dobar deo lokalnih samouprava nema dovoljno dobre kanalizacione sisteme, prikupljanje tog otpada, kao ni mogućnost za njegovo prečišćavanje.

- Postoje lokalne samouprave gde morate da radite na izgradnji kanalizacije jer je uopšte nema. To je problem ruralnih, odnosno seoskih područja, dok su urbane sredine uglavnom pokrivene kanalizacijom. Tu imamo i septičke jame koje se grade po različitim standardima, pa je njihova bezbednost upitna s obzirom da ne postoji dinamika redovnog čišćenja - govori Krstović.
Objasnio je da se zbog slabe regulacije štetni otpad iz septičkih jama lako meša sa podzemnim vodama što je problematično i predstavlja opasnost po životnu sredinu.
- Takvu situaciju imate u Beogradu, gde je čitava leva obala Dunava krcata septičkim jamama. Čak i kad se te jame očiste, taj otpad se direktno ispušta u reku na Adi Huji - kaže on.
Osvrnuo se na plan države da zaključno sa 2040. godinom završi kompletnu kanalizacionu mrežu, međutim, mišljenja je da ne postoji dovoljna koordinacija svih institucija koje su uključene u te aktivnosti.
- U taj projekat uključene su različite institucije koje su nosioci tih aktivnosti. Imamo "Čistu Srbiju" Ministarstva građevine, saobraćaj i infrastrukture, potom razne projekte Ministarstva za javna ulaganja, neizostavno je Ministarstvo zaštite životne sredine koje je resorno ministarstvo, ali u svojim rukama ima samo jedan deo finansija iz evropskih fondova, odnosno Evropske investicione banke - rekao je on.

Objašnjava da bi sa završetkom ovog procesa pored kompletne kanalizacione mreže bile regulisane i septičke jame u Srbiji.
- Tada bi se svi potrošači, odnosno ljudi i industrija, gde je to moguće priključili na kanalizacioni i sistem za prečišćavanje otpadnih voda. Da li će to biti ispunjeno na vreme zavisi dosta od financijskih sredstava, od spremnosti tih projekata, i mogućnosti da se tim postrojenjima upravlja - kaže on, osvrćući se na to da izgradnja kolektora na Velikom selu traje više od 15 godina, a procenjeno je da će koštali više od 500 miliona evra, kao i da kolektori Batajnica i Krnjača nisu završeni.

Foto: RINA

Kao primer dobre prakse navodi Sloveniju, gde je u kratkom roku uspešno modernizovan i proširen kanalizacioni sistem i sprovedena regulacija načina upravljanja i kontrole septičkih jama.
- Slovenija je uspela da u vrlo kratkom roku, tokom 2006. i 2007. godine reši sve ove izazove sa kojima se sada suočava Srbija. Ono što Slovenci nisu uspeli da skladište kanalisanjem u kanalizacioni sistem rešili su upotrebom septičkih jama. Tu su tačno propisali kako septička jama mora da funkcioniše, kako se gradi, kako mora da izgleda ta posuda koja se stavlja u septičku jamu, i naravno ko i koliko puta prazni septičku jamu - govori Krstović.
Veliku opasnost kada su u pitanju septičke jame takođe predstavlja i praksa sipanja žive u septičke jame prilikom njihovog čišćenja. Nepisana praksa za "rešavanje" prepunjenih septičkih jama, koje su već opterećene zbog visokog nivoa podzemnih voda jeste sipanje jedinjenja žive u jame kako bi se one očistile, a na taj način mogu se trajno zagaditi dublji slojevi podzemnih voda.
- Verujem da se živa, odnosno njena jedinjenja koriste jer imaju dezinfekciono i antiseptičko dejstvo. Međutim, ubacivanje jedinjenja žive u septičke jame znači da se ti teški metali preko zemljišta spuštaju u podzemne vode, a iako se ne vezuju za vodu, mogu doći do lanca ishrane ljudi. Takva nekontrolisana upotreba jedinjenja žive je više nego strašna, jer se akumulira u organizmu, a to je naročito opasno za trudnice i fetus, ali i za decu - kaže Danijela Čepić, hemičarka.

Objašnjava da je živa u svakom svom obliku teški metal i izuzetno otrovna.
- Može čak da se apsorbuje u organizam preko kože ili digestivnog trakta. Iz organizma se veoma teško izbacuje, ali se vrlo lako apsorbuje, i negativno utiče na nervni sistem, bubrege, ali i na ostale organe. Opasno je i to što ispoljava teratogeno dejstvo, odnosno ima potencijal da pod određenim okolnostima izazove permanentnu abnormalnost u organizmu - govori ona.
Upozorava i na to da živa izaziva gotovo nepovratne promene u organizmu u koji je ušla i trajno ga oštećuje.

- Može da izazove strukturne promene na DNK. A čim pravi strukturne promene na DNK nadam se da je jasno koliko je to opasno. Tada ćelija više ne može da se umnožava i kompletno se sprečava razvoj organizma - zaključuje Danijela Čepić.