POPLAVE NOSILE I KOŠNICE! Velika materijalna šteta u ovom mestu u Srbiji (FOTO)

Poplave u požeškoj opštini nanele su velike štete infrstrukturi, poljoprivrednim dobrima, ali i pčelinjacima. Nabujali potoci su nosili košnice i tamo gde ranije nikada nije bilo poplave.

Ljubiša Vučetić iz užičkog Udruženja pčelara kaže da ima oštećenja na dosta košnica od padavina i poplava u Zapadnoj Srbiji. 

- Našem članu, koji je u požeškim selima imao košnice, nastala je poptuna šteta na 8 košnica, odnela ih bujica, a 50 košnica su poplavljene. Pored toga što su uništeni pčelinje zajednice, a ove što su preživele pitanje je da li mogu da se oporave posle ulaska vode, mulja, gliba u košnicu, uništen je sav med. Te košnice su bile pune meda jer su ih vlasnici tek vratili sa paše bagrema – kaže Vučetić. 

On kaže da su košnice postavljene na mestu gde nikada nije bilo poplave, ali da je potok, koji je udaljen više desetina metara, od velike količine vode nabujao i odneo košnice. 

Iako su pokušavali da spasu šta se spasiti može, podizali košnice jednu na drugu, Vučetić kaže da je šteta po jednoj košnici koja je odneta velika, uzimajući u obzir celo leglo i po 10 kg meda, i procenjuje da je ovom vlasniku šteta oko 12.000 evra. 

– Lokalne samouprave imaju komisije kojima je potrebno prijaviti štetu, koja je nastala kao i na ostaloj poljoprivredi tokom elementarne nepogode i proglašnjenja vanredne situacije – kaže Vučetić i dodaje da osiguravajuća društva nisu baš voljna da naprave ugovore za osiguranje pčela, jer je to visokorizična i niskoprofitabilna delatnost - rekao je naš sagovornik.

Prema njegovim rečima pčelarstvo je veoma težak i odgovoran posao koji zahteva mnogo znanja, truda iskustva i veliko ulaganja. Pčelare pogađa i pad otkupne cene meda, jer prema informacijama koje imaju srpski pčelari EU uvozi dosta suncokretovog meda iz Ukrajine čiji proizvođači imaju prednost. Kod njih je subvencija evro na prodat kilogram meda i Evropa od njih kupuje med, a kod nas subvencije su 800 dinara po košnici, pa smatraju da bi ih valjalo pomerati naviše.

Sada u ovom momentu pčelari će pomoći kolegama koliko-toliko da se oporave. 

- Pčelari su uvek solidarni i pomažu jedni drugima. U slučaju štete i sami prikupljamo sredstva i pomažemo kolegama. Dešavalo se ranijih godina da nekom od pčelara izgore košnice na suncokretovoj paši usled paljenja strnjišta i prenosa vatre. Skupljamo novac, neko pokloni saćne osnove, saće, paketni roj, ili roj na ramovima, košnice i pomažemo jedni drugima – kaže Ljubiša Vučetić.