OVO JE NAJNEOBIČNIJE MESTO U SRBIJI! CELO SELO - 4 stanovnika NAJMLAĐI IMA 56 godina (FOTO)

Selo Manastir najmanje je na području Nišavskog okruga, a po poslednjem popisu, njegovi žitelji mogu da se nabroje na prste jedne ruke.

Smešteno u Sićevačkoj klisuri, nekoliko kilometara od Niške Banje i 12 kilometara od Niša, Manastir je posle Drugog svetskog rata imao 122 stanovnika. Sada tu žive Miroljub Jovanović, supružnici Gordana i Branislav Đorđević i M. S. koga nismo zatekli kod kuće.

U potrazi za poslom i boljim životom većina porodica odselila se '60-tih godina prošlog veka za Niš, ili u susedno selo Prosek.
Nišlije su u tom selu '80-tih izgradile oko 60 vikendica, a njih četvoro se i trajno doselilo u Manastir.

Najmlađi među njima je 56-godišnji Miroljub Jovanović, nekadašnji radnik fabrike pumpi "Jastrebac" čiji su roditelji '70-tih godina u Manastiru počeli da grade vikendicu.
On se iz Niša preselio 2004. godine, kada je ostao bez posla u fabrici.

- Nisam od preduzeća dobio stan, ostali su mi dužni više plata. Nisam imao kud i došao sam u vikendicu. Izdržavam se od socijalne pomoći i tako što sakupljam i prodajem sekundarne sirovine. Obrađujem bašticu pored Nišave u Proseku i tako obezbeđujem malo hrane. Pomažu mi i monasi iz manastira Svetog Nikole- priča Jovanović.

Supružnici Gordana i Branislav Đorđević došli su u Manastir privučeni lepotom tog kraja i na placu od 12 ari napravili su kuću i dvorište.
- Bila je to prava džungla i zmijarnik. Koprive su bile od dva metra. Sve smo to očistili i otkopali čitavo brdo da bi napravili prostrano dvorište. Kuću i potporne zidove sami smo gradili, ručno, bez mešalice. U kofama smo nosili beton- naveo je Đorđević.
Kazao je da mnoge Nišlije ne znaju da postoji selo u kom je život po njegovim rečima, pravi raj.

- Za nas je ovo produžetak života. Radimo u našem voćnjaku kad je potrebno, sređujemo dvorište, imamo mali plastenik sa paradajzom. Spavamo koliko hoćemo, zdravo se hranimo, a slavuji nam po ceo dan pevaju- kazao je Đorđević.
Dodao je da se nijednog trenutka nije pokajao što se iz Niša preselio u selo, iako je rođen u gradskoj opštini Palilula.

-Naš stan u Nišu je mali. Kako bismo svi zajedno živeli tamo, supruga, sin ćerka, unuka i ja? Ovako nam je neuporedivo bolje. Deca nas obilaze, donose nam namirnice. Mi ovde uspevamo da uštedimo od naših penzija i da njima svakog meseca damo tu ušteđevinu- priča Đorđević koji je penziju stekao radeći u Lutkarskom pozorištu u Nišu.

Njegova supruga Gordana kaže da joj život u gradu nimalo ne nedostaje i da je za poslednje dve godine samo tri puta otišla u Niš.

- Bilo nam je teško kada smo gradili kuću i sređivali dvorište, ali sada nam je odlično. Imamo uvek po nešto da radimo u dvorištu, a najviše volim da se bavim cvećem. Imam više od 300 lala i 400 perunika. Imam i svoju stenu sa najrazličitijim cvećem koja je najlepša u proleće - pohvalaila se Gordana.